Кад жена затрудни и роди мушко, биће нечиста за седам дана; биће нечиста као у дане свог месечног прања. У осми дан дете ће се обрезати. Она ће остати још тридесет и три дана да се очисти од своје крви: она се неће додевати ниједне ствари свете и неће ићи у светилиште док се не наврше дани очишћења њезина. Ако роди женско, биће нечиста две недеље дана, као у дане свог месечног прања; и остаће шездесет и шест дана да се очисти од крви своје. Кад се наврше дани чишћења њезина, за сина или за кћер, донеће свештенику на врата шатора од састанка јагње од године за жртву паљеницу и голупче или грлицу за жртву за грех. Свештеник ће их принети на жртву пред Господом, и вршиће очишћење од греха њезиног; и она ће се очистити од течења крви своје.
То је закон за жену која роди мушко или женско дете. Ако не може дати јагњета, онда ће узети све грлице или два голубића, једно за жртву паљеницу а друго за жртву за грех, и свештеник ће вршити очишћење од греха њезинох, и биће чиста.“ Левитска 12, 1-8), јер Законодавац не хтеде кршити Свој Закон, који предаде пророку Мојсији. Унеше Исуса у храм Дјева Марија и праведни Јосиф испуњавајући Закон („А кад се навршише дани њиховог очишћења по закону Мојсијеву, донеше га Јосиф и Марија у Јерусалим, да га представе Господу, извршавајући оно што је написано у закону Господњему, да се свако прворођено мушко дете посвети Господу, и да се принесу на жртву две грлице или два голубића, као што је прописано у закону Господњему.“ Јеванђеље по Луки 2, 22-24). У храму служише првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, и стави Дјеву Марију на месту за девојке, а не на месту за жене, те се појавише две чудне личности у храму. Једна особа беше старац Симеон, а друга – Ана, кћи Фануилова, пророчица, од колена Асирова, која беше стара и ненапушташе храм, те дан и ноћ, постом и молитвом служаше Богу, те препозна Месију и објави Јерусалиму Његов долазак. Старац Симеон беше праведник и побожан, који живеше у Јерусалиму чекајући утеху Израиљеву. По Светоме Духу старцу Симеону беше јављено да неће умрети док не види Христа и тога дана и по надахнућу Светога Духа дође у храм, те виде родитеље како доводе Христа и када свршише све по закону, узе Га у руке и рече: „’Сад отпушташ слугу свога, Господе, по речи својој, с миром; јер очи моје видеше спасење Твоје; спасење које си пред свим народима спремио, светлост да народе обасјава, и славу народа Твога Израиља.’ Отац и мати његова дивљаху се ономе што се говораше за њега. Симеон их благослови, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај је постављен да многима у Израиљу донесе пад и ускрсење, и да постане знак који ће препирања изазвати, а и теби самој пробошће мач душу, да се открију мисли многих срца.“ (Јеванђеље по Луки, 2, 29-35). Фарисеји, који бејаше присутни у храму, чуше све и расрдише се на Захарију што стави Дјеву Марију на месту за девојке, те све исрпичаше цару Ироду, који беше уверен да је Исус Нови Цар о којем су му причали и посла људе да убију Исуса. Закаснили су Иродови људи, јер Дјева Марија са својим сином Исусом и праведним Јосифом, упозорени од анђела Божијих, већ бејаху отишли из града и упутили се ка Мисиру, данашњем Египту. Празник Сретење се обележава од самог почетка, али свечана прослава установљена је у VI веку, 544. године, за време владавине цара Јустинијана.
У Србији празник Сретење има посебан значај, јер је тај 2. фебруар по јулијанском календару, односно 15. фебруар по грегоријанском календару, важан датум за ослобођење домовине када је 1804. године подигнут Прво српски устанак и поновно установљење државности Србије, након векова под Отоманима, јер је тог датума 1835. године донет Сретењски устав, први демократски устав Србије, а и један од првих демократских устава у Европи, који беше толико напредан и изражаваше потребе народа за националном еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владацвине, те показаше за шта се Срби увек залагаху и животе своје даваху.
Сретењски устав је на снази био свега две седмице, када је у марту привремено, а затим у априлу исте године коначно и укинут, јер против њега беху и Османско царство, јер јој је Србија још била вазал, и Аустрија, која устава уопште имала није, и Русија, која га је сматрала француским расадом, и вршише све велики притисак на кнеза Милоша, који га укину 11. априла 1835. године. Зато се од 2006. године Сретење прославља и као Дан државности Републике Србије. Тропарь Сретения, глас 1: Радуйся благодатная Богородице Дево, из Тебе бо возсия Солнце правды Христос Бог наш, просвещаяй сущия во тьме: веселися и ты старче праведный, приемый во объятия Свободителя душ наших, дарующаго нам воскресение. (Тропар, глас 1: Радуј се, благодатна Богородице Дјево, јер из тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који обасјава оне који су у тами. Весели се и ти, старче праведни, који си узео у своје наручје Ослободиоца душа наших који нам је даровао васкрсење.) Кондак Стетения, глас 1: Утробу Девичу освятивый рождеством Твоим, и руце Симеони благословивый, якоже подобаше предварив, и ныне спасл еси нас Христе Боже: но умири во бранех жительство, и укрепи верныя люди Твоя, ихже возлюбил еси, Едине Человеколюбче. (Кондак, глас 1: Ти, који си као што доликује, осветио девојачку утробу и благословио руке Симеонове, предухитривши нас и сада, спасао си нас, Христе Боже. Смири државу у ратовима и оснажи народ наш који си заволео, Једини Човекољупче!)
За Жиг Инфо:
Снежана Недић
