Kad žena zatrudni i rodi muško, biće nečista za sedam dana; biće nečista kao u dane svog mesečnog pranja. U osmi dan dete će se obrezati. Ona će ostati još trideset i tri dana da se očisti od svoje krvi: ona se neće dodevati nijedne stvari svete i neće ići u svetilište dok se ne navrše dani očišćenja njezina. Ako rodi žensko, biće nečista dve nedelje dana, kao u dane svog mesečnog pranja; i ostaće šezdeset i šest dana da se očisti od krvi svoje. Kad se navrše dani čišćenja njezina, za sina ili za kćer, doneće svešteniku na vrata šatora od sastanka jagnje od godine za žrtvu paljenicu i golupče ili grlicu za žrtvu za greh. Sveštenik će ih prineti na žrtvu pred Gospodom, i vršiće očišćenje od greha njezinog; i ona će se očistiti od tečenja krvi svoje.
To je zakon za ženu koja rodi muško ili žensko dete. Ako ne može dati jagnjeta, onda će uzeti sve grlice ili dva golubića, jedno za žrtvu paljenicu a drugo za žrtvu za greh, i sveštenik će vršiti očišćenje od greha njezinoh, i biće čista.“ Levitska 12, 1-8), jer Zakonodavac ne htede kršiti Svoj Zakon, koji predade proroku Mojsiji. Uneše Isusa u hram Djeva Marija i pravedni Josif ispunjavajući Zakon („A kad se navršiše dani njihovog očišćenja po zakonu Mojsijevu, doneše ga Josif i Marija u Jerusalim, da ga predstave Gospodu, izvršavajući ono što je napisano u zakonu Gospodnjemu, da se svako prvorođeno muško dete posveti Gospodu, i da se prinesu na žrtvu dve grlice ili dva golubića, kao što je propisano u zakonu Gospodnjemu.“ Jevanđelje po Luki 2, 22-24). U hramu služiše prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, i stavi Djevu Mariju na mestu za devojke, a ne na mestu za žene, te se pojaviše dve čudne ličnosti u hramu. Jedna osoba beše starac Simeon, a druga – Ana, kći Fanuilova, proročica, od kolena Asirova, koja beše stara i nenapuštaše hram, te dan i noć, postom i molitvom služaše Bogu, te prepozna Mesiju i objavi Jerusalimu Njegov dolazak. Starac Simeon beše pravednik i pobožan, koji živeše u Jerusalimu čekajući utehu Izrailjevu. Po Svetome Duhu starcu Simeonu beše javljeno da neće umreti dok ne vidi Hrista i toga dana i po nadahnuću Svetoga Duha dođe u hram, te vide roditelje kako dovode Hrista i kada svršiše sve po zakonu, uze Ga u ruke i reče: „’Sad otpuštaš slugu svoga, Gospode, po reči svojoj, s mirom; jer oči moje videše spasenje Tvoje; spasenje koje si pred svim narodima spremio, svetlost da narode obasjava, i slavu naroda Tvoga Izrailja.’ Otac i mati njegova divljahu se onome što se govoraše za njega. Simeon ih blagoslovi, i reče Mariji, materi njegovoj: Gle, ovaj je postavljen da mnogima u Izrailju donese pad i uskrsenje, i da postane znak koji će prepiranja izazvati, a i tebi samoj probošće mač dušu, da se otkriju misli mnogih srca.“ (Jevanđelje po Luki, 2, 29-35). Fariseji, koji bejaše prisutni u hramu, čuše sve i rasrdiše se na Zahariju što stavi Djevu Mariju na mestu za devojke, te sve isrpičaše caru Irodu, koji beše uveren da je Isus Novi Car o kojem su mu pričali i posla ljude da ubiju Isusa. Zakasnili su Irodovi ljudi, jer Djeva Marija sa svojim sinom Isusom i pravednim Josifom, upozoreni od anđela Božijih, već bejahu otišli iz grada i uputili se ka Misiru, današnjem Egiptu. Praznik Sretenje se obeležava od samog početka, ali svečana proslava ustanovljena je u VI veku, 544. godine, za vreme vladavine cara Justinijana.
U Srbiji praznik Sretenje ima poseban značaj, jer je taj 2. februar po julijanskom kalendaru, odnosno 15. februar po gregorijanskom kalendaru, važan datum za oslobođenje domovine kada je 1804. godine podignut Prvo srpski ustanak i ponovno ustanovljenje državnosti Srbije, nakon vekova pod Otomanima, jer je tog datuma 1835. godine donet Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije, a i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi, koji beše toliko napredan i izražavaše potrebe naroda za nacionalnom emancipacijom, razbijanjem feudalnih ustanova i autokratske vladacvine, te pokazaše za šta se Srbi uvek zalagahu i živote svoje davahu.
Sretenjski ustav je na snazi bio svega dve sedmice, kada je u martu privremeno, a zatim u aprilu iste godine konačno i ukinut, jer protiv njega behu i Osmansko carstvo, jer joj je Srbija još bila vazal, i Austrija, koja ustava uopšte imala nije, i Rusija, koja ga je smatrala francuskim rasadom, i vršiše sve veliki pritisak na kneza Miloša, koji ga ukinu 11. aprila 1835. godine. Zato se od 2006. godine Sretenje proslavlja i kao Dan državnosti Republike Srbije. Troparь Sreteniя, glas 1: Raduйsя blagodatnaя Bogorodice Devo, iz Tebe bo vozsiя Solnce pravdы Hristos Bog naš, prosveщaяй suщiя vo tьme: veselisя i tы starče pravednый, priemый vo obъяtiя Svoboditelя duš naših, daruющago nam voskresenie. (Tropar, glas 1: Raduj se, blagodatna Bogorodice Djevo, jer iz tebe zasija Sunce pravde, Hristos Bog naš, koji obasjava one koji su u tami. Veseli se i ti, starče pravedni, koji si uzeo u svoje naručje Oslobodioca duša naših koji nam je darovao vaskrsenje.) Kondak Steteniя, glas 1: Utrobu Deviču osvяtivый roždestvom Tvoim, i ruce Simeoni blagoslovivый, яkože podobaše predvariv, i nыne spasl esi nas Hriste Bože: no umiri vo braneh žitelьstvo, i ukrepi vernыя lюdi Tvoя, ihže vozlюbil esi, Edine Čelovekolюbče. (Kondak, glas 1: Ti, koji si kao što dolikuje, osvetio devojačku utrobu i blagoslovio ruke Simeonove, preduhitrivši nas i sada, spasao si nas, Hriste Bože. Smiri državu u ratovima i osnaži narod naš koji si zavoleo, Jedini Čovekoljupče!)
Za Žig Info:
Snežana Nedić
