Najradosniji od svih praznika pravoslavni vernici slave danas 25. decembra po julijanskom kalendaru, odnosno 7. januara po gregorijanskom, kada se rodio Gospod Isus Hristos – Božić, i proslavlja se tri dana.
Ne zna se tačno kada je Isus Hrist rođen i istoričari se još spore oko veka, a ne samo datuma, ali je određen ovaj datum kada je, po starozavetnim prorocima, ispunjeno prorečeno i rođen je Sin Božiji – Spasitelj sveta, iako je ostalo zapisano da prvi hrišćani nisu slavili Božić, već su istog dana slavili i Božić i Bogojavljenje, a praznik su zvali Epifanija.
Bogorodica je bezgrešno začela sa Svetim Duhom i isprošena je bila za Josifa, koji je prihvatio i živeli su u Nazaretu, u Galileji, iako je prvo mislio da je tajno napusti, ali mu se u snu pojavio anđeo Gospodnji i rekao mu je: „Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije, žene svoje, jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga. Ona će roditi sina, i ti ćeš mu nadenuti ime Isus; on je onaj koji će izbaviti narod svoj od greha njegovih. To je sve bilo da se ispuni ono što je Gospod javio preko proroka koji reče: „Gle, devica će zatrudneti, i rodiće sina, i njemu će se nadenuti ime Emanuil“, koje znači: S nama Bog. Kada se probudi, učini Josif kao što mu beše naredio anđeo Gospodnji, i uze ženu svoju. Ali je ne pozna dok ne rodi sina, kome nadenu ime Isus.“ (Jevanđelje po Mateju, 1:20 – 25). (aram. ישוע – Ješua, grč. Ιησούς [Iesoús — Isous])
Prema Jevanđelju po Luki (2:1 -7), car Oktavijan Avgust (lat. Octavianus Augustus) izdao je naredbu da se popiše stanovništvo po mestu porekla, a ne trenutnog boravka i Josif sa Devicom Marijom krenu put Vitlejema, u Judeji, odakle je njegovo pleme poreklom, kako bi bili popisani u prvom popisu namesništva Kirinova u Siriji.
Stigoše posle napornog puta, ali nigde nisu mogli naći smeštaj, a došlo je vreme da se Deva Marija porodi. Sklonili su se u obližnjoj pećini, iako neki smatraju da su se sklonili u štalu, dok savremeni istoričari objašnjavaju da su kuće tada bile građene na dva sprata u kojem je prizemlje bilo staja, a na spratu su bile sobe u kojima su ljudi živeli i da su, verovatno, videvši da je porođaj blizu i samo što nije krenuo, odlučili da je smeste u staju. Pouzdanih podataka nema, jer se o rođenju Isusa Hrista u Bibliji može pročitati u dva od četiri kanonska Jevanđelja, Matejevom i Lukinom, a ni u jednom ne piše ništa preciznije, osim u Jevanđelju po Luki (2:6 – 7): „Kad oni bejahu onamo, dođe vreme da ona rodi. I rodi sina svoga prvenca, i povi ga i metnu u jasle, jer nije bilo mesta za njih u gostionici.“
Ubrzo se, po rođenju Hristovom, kod obližnjih pastira, koji su čuvali ovce, pojavio anđeo Gospodnji i obznanio je pastirima da se rodio Spasitelj i da će ga naći povijenog i da leži u jaslama, a pastiri brzo krenuše da vide i sami. Stigli su kod Deve Marije i Josifa i videli su malenog Hristosa, te ispričaše kako im je javljeno za Njegovo rođenje.
U to vreme u Judeji vladaše kralj Irod, kod koga dođoše mudraci sa Istoka pitajući: „Gde je kralj Judejski koji se rodi? Jer smo videli zvezdu njegovu na Istoku i došli smo da mu se poklonimo.“ (Jevanđelje po Mateju 2:2).
Ostao je Irod zaprepašćen i sazvao je sveštenike i književnike da mu sve objasne, a kada je saznao gde je rođen Hristos pozvao je mudrace da sa njima razgovara i rekao im je da odu i vide to dete, a onda da mu jave kako bi i on otišao da mu se pokloni.
Mudraci su dalje krenuli na put i ukazala im se zvezda, koja ih je dovela pravo do mesta gde je bio Hristos sa svojom majkom Marijom. Padoše mudraci na kolena pred Njim i darovaše ga smirnom, tamjanom i zlatom, a te noći u snu im se javi Božiji znak da ne idu nazad kod Iroda, već da se drugim putem vrate kući, što su oni i poslušali.
Javio se i anđeo Gospodnji Josifu i rekao mu je da velika opasnost preti i da brzo sa detetom i Devom Marijom beži u Egipat, jer će Irod pogubiti dete.
Irod se veoma razbesneo kada je za sve ovo saznao i naredio je da se sva deca mlađa od dve godine u Vitlejemu ubiju. Strašan pokolj je nastao i 14.000 mališana je ubijeno, a dan posvećen na sećanje na njihove okrutno oduzete živote u kalendaru Srpske pravoslavne crkve je 29. decembar, odnosno 11. januar – dan Svetih 14.000 mladenaca Vitlejemskih.
Mnogobrojni su običaji za Božić, a prvo se ranom zorom ustaje i odlazi na jutarnju Liturgiju i pričesti, ko se spremao postom i ispovešću za Svetu Tajnu pričesti, jer je Božić dan kada se završava post, koji počinje 15./28. novembra, a zatim se dolazi kući, ponovo pali kandilo ispred ikona, okadi kuća tamjanom, dok domaćica sprema česnicu – beskvasnu pogaču, u kojoj se stavljaju novčići i koja ima ulogu Slavskog kolača na Božić i koju ukućani lome posle kađenja trpeze i čitanja božićnog tropara i molitve „Oče naš“, tako da svako dobije po jedno parče.
Običaj je i da prvi gost koji dođe u kuću, zvan položajnik, bude darovan nekim poklonom. Nekada su darivane čarape, košulje i slično, a najčešće je položajnik bio dečak, naravno kršten. U današnje vreme je i to drugačije, pa se često i dogovori ko će doći kod koga, a mališani se trude da se tako raspodele da svako po nešto dobije.
Kada bi položajnik, u nekim krajevima zovu i polaznik, ušao prvo bi pozdravio dom Božićnim pozdravom „Hristos se rodi“, a ukućani bi odgovorili „Vaistinu se rodi“ i svi bi se poljubili. Zatim bi otišli do šporeta, u današnje vreme kod onih koji imaju šporet za čvrsto gorivo, i prodžarao bi vatru uz reči:
„Koliko varnica, toliko srećica,
Koliko varnica, toliko parica,
Koliko varnica, toliko u toru ovaca,
Koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca,
Koliko varnica, toliko gusaka i piladi,
A najviše zdravlja i veselja,
Amin, Bože daj.“
Položajnik simbolično predstavlja mudrace, koji su došli Hristotu na poklonjenje i doneli mu darove, i cele godine položajnik je taj koji donosi sreću u kuću. Domaćica daruje položajnika i sednu za trpezu, čestitajući najradosniji od svih praznika Roždestvo Gospoda Isusa Hrista – Božić.
Troparь Roždestva Hristova, glas 4.: Roždestvo Tvoe Hriste Bože naš, vozsiя mirovi svet razuma: v nem bo zvezdam služaщii, zvezdoю učahusя, Tebe klanяtisя Solncu pravdы, i Tebe vedeti s vыsotы Vostoka: Gospodi slava Tebe.
(Tropar, glas 4.: Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš, vozsija mirovi svjet razuma, v njem bo zvjezdam služašči zvjezdoju učahusja, Tebje klanjatisja, Solncu pravdi, i Tebje vjedjeti s visoti Vostoka, Gospodi, slava Tebje.
Tropar, glas 4.: Tvojim rođenjem Hriste Bože, zasija svetu svetlost Bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti! )
