Crtani film zbog kog su mnogi plakali: Zašto je morao da bude toliko tužan?

crtani filmdecanegde u zemlji snovasiromastvo
Drugi Pišu
april 1, 2025

0 komentara

5 min čitanja
66

Ako ste odrastali u Jugoslaviji tokom osamdesetih i devedesetih godina, onda se sigurno sećate ovog crtaća.

“Negde u zemlji snova” bio je kratkometražni crtani film koji se prikazivao svakodnevno, a zbog legendarne sinhronizacije, pre nego po imenu, poznat je postao po replici: “Umočiću!”.

Iako je reč o crtanom filmu za decu, ovo ostvarenje bavi se prilično ozbiljnim temama kao što su glad i siromaštvo.

Glavni likovi su mali brat i sestra koji, u odrpanoj odeći, po zimi, idu gradom i skupljaju drva kako bi se ogrejali. Zastaju pored izloga i čežnjivo gledaju u slatkiše za koje nemaju novca. Dobri pekar ih je video i rešio je da ih počasti kolačima, ali dok je izašao, deca su već otišla.

Brat i sestra žive sa majkom u trošnoj kući u kojoj često nemaju šta da pojedu. Njihova večera sastoji se od šolje vode i tvrdog, bajatog hleba koji devojčica, kako bi ga omekšala, potapa u šolju vode uz sada već legandarnu izjavu: “Umočiću!”.

Nakon što pojedu svoj skromni obrok dečak izjavljuje kako je još gladan, na šta njihova majka počinje da plače jer nema više ničeg za jelo. Dečak na to kaže kako se samo šalio kako bi utešio majku i sa sestrom odlazi na spavanje.

Nakon što zaspe, deca odlaze u zemlju snova u kojoj svega, a pre svega hrane, ima u izobilju, i u kojoj mogu da jedu šta požele.

Optimističan kraj
Crtani se ipak završava optimistično. Dobri ljudi – pekar, krojač i vlasnik prodavnice, pronašli su decu i, dok su ona spavala, doneli pomoć. Brat i sestra bude se u toploj kući u kojoj je postavljena čitava gozba, a čekaju ih i igračke i nova odeća.

Nakon što više puta pitaju da li je to sve za njih, deca veselo prilaze i počinju da se goste, a crtani se završava tako što se dečak ubode viljuškom kako bi se uverio da ne sanja.

Tužna priča iza crtaća
Crtani “Negde u zemlji snova” (“Somewhere in Dreamland”) komapnije Paramount nastao je davne 1936. godine u serijalu “Color Classics”  Maksa Flečera, animatora i reditelja zahvaljujući kome danas imamo crtane klasike poput Beti Bup i Mornara Popaja.

Traje nešto manje od devet minuta i napravljen je u tehnikoloru. Istoimenu pesmu je komponovao Čarls Njuman posebno za crtani. Iako je prošlo više od 80 godina od kada je nastao, i dalje je jako popularan i smatra se kultnim ostvarenjem ranog Holivuda.

A upravo u vremenu nastanka krije se i odgovor na pitanje zašto je, iako pravljen za decu, ovaj crtani tako tužan i mračan.

 

“Negde u zemlji snova” smešten je u vreme Velike depresije i oslikavao je realnost miliona dece širom Amerike i Evrope – glad, nemaštinu i konstantnu borbu za preživljavanje.

Završavajući crtani optimistično, Flečer je verovatno hteo da da nadu svim mališanima, gde god da se nalaze – da snovi na kraju ipak mogu da se ostvare sve dok postoje dobri ljudi, piše Istorijski zabavnik.

Printscreen/Youtube/ Fleischer Cartoons!

Istorijskizabavnik.rs/N1

Poslednje