Čestitke više nisu u modi?
Običaj slanja novogodišnje, šarene čestitke od kartona možda je jedini običaj koji nedostaje većini ljudi, naročito onima koji su u vreme dok su one bile popularne bili mali ili veoma mladi. Međutim, već odavno nema onog nevinog uzbiđenja koje je umelo da preplavi svakoga kome bi poštar uručio čestitku sa koje se smeši Deda Mraz, ukrašena šljokicama i sa porukama od dragih ljudi koji žive daleko.
Prezauzete pošte i rekordna isporuka čestitki
Dok pravimo planove za nadolazeću godinu i spremamo provod za novogodišnje veče, ne bi bilo zgoreg podsetiti se priče o čestitkama koje su činile Novu godinu šarenijom, prisnijom i mnogo toplijom. Dešavalo se i da čestitke kasne, jer su pošte tokom praznika imale pune ruke posla i pošiljki sa raznih strana koje je trebalo, nešto poput Deda Mraza, dostaviti na vreme.
Kao rekordna godina u količini poslatih i dostavljenih novogodišnjih čestitiki zabeležena je 1970, kada je u Srbiji isporučeno čak 4 miliona čestitki. Zamislite samo tu količinu lepih želja i pozitivne energije!
Popularizacija crteža sedmogodišnje devojčice
Čestitke za Novu godinu su na prostoru naše Srbije postale primećene a potom i masovno korišćene u slično vreme kada i svuda u svetu. Radi se, naime, o poslednjoj deceniji 19. veka i čestitkama koje je UNICEF slao dobrotvorima. Kao autor tih prvih čestitki navodi se sednomogišnja Čehinja, Jitka Samkova čiji su crteži bili toliko popularni da se u kasnijim godinama, od 1949, kao autori pojavljuju i poznati umetnci poput:
● Henrija Matisa,
● Marka Šagala,
● Pikasa,
● Dalija, i mnogih drugih zvučnih imena.
Kako su čestitke za Novu godinu izgledale pre UNICEF-a?
Ljudska potreba da se ukrasi dom.
Da li ste znali da se Nova godina čestitala i na starim svicima papirusa, još kod drevih Egipćana ili Kineza? Tradicija iskazivanja lephi želja prenosila se i kasnje, te su neki tragovi te prakse zabeleženi i u srednjem veku, prevshodno u bravurama sa biblijskim motivima kojima su ukrašavane kuće tokom praznika ili Božića.
Takve, biblijsko-umetničke forme oslikavali su mahom monasi ili sveštenstvo i bile su veoma skupe te ih je u svojim domovima moglo priuštiti samo sveštenstvo.
Začetak poštanskih usluga i ekspanzija čestitki u Evropi
Modernija tradicija slanja malih, ukrašenih komada papira sa novogodišnjim i božićnim željama kao takva je nastala u Engleskoj i bila je promotivnog karaktera, gde su lokalne pošte pokušavale da ohrabre stanovništvo na korišćenje poštanskih usluga koje su tada bile tek u začetku.
Čestitke su imale šarenu sliku u sredini koja je obično prikazivala srećnu i nasmejanu porodicu u trenucima uživanja za raskošnom, prazničnom trpezom. Tekst na naličju čestitki je bio jednostavan i pisalo je: “Srećni novogodišnji i božićni praznici”.
Kako je izgledala prva, moderna čestitka?
Prva novogodišnja čestitka napravljena je davne 1843. godine, po motivima sa ilustracija Džona Kalkota Horslija. Distribuirao ih je ser Konrad Kol. Čestitka je sadržala prikaz veselih lica koja vinom nazdravljaju i poručuju “Srećna Nova godina i Božić”.
Klasična prodaja novogodišnjih čestitki započela je par godina kasnije. Tiraž ove čestitke bio je oko 1.000 komada, a danas je sačuvano samo 12 prvih primeraka. Jedna od tih čestitki se pojavila na jednoj aukciji 2001. godine i dostigla cenu od čak 20.250 funti.
Pojavom železnice i modernijeg saobraćaja povezivane su velike udaljenosti, čime su poštanske usluge napredovale i postajale dostupnije većem broju korisnika. Do početka 19. veka, praksa slanja novogodišnjih i božićnih čestitki, ustalila se u skoro celoj Evropi i Americi.
Običaj čestitanja božićnih i novogodišnjih praznika putem pisma ili čestite dokazano ima veoma velik i pozitivan uticaj na obnavljanje pozitivnosti u društvenoj komunikaciji. Željama i nadom u zdravlje i uspeh ukidaju se ljutnje, konflikti i druge smetnje u odnosima, a kada se stvari tako postave, uočava se razlog tolikog nedostajanja naših starih, idiličnih čestitki u današnjem vremenu.
