A da ne počinjem sa tom rečju mora, ah. Ma, bilo bi tu i previše da se kaže i objasni, a naročito zavisno od naglaska, pa bi stigli i do one stare priče o Morani i ko zna čemu sve još.
Elem, zasuše nas tim nekim „životnim okolnostima“ i kao tako se sada treba i tako je sada normalno ili kako rekoše „novo normalno“.
Pa brate moj, ili je normalno nešto ili nije, ne može ta kovanica od sintagme tako nekako da stoji „novo normalno“. Šta onda sa onim „starim normalnim“ bi?
Ubuđalo se, je li?
Nešto je, vala kako nas neke učiše, ili normalno ili nije, a nema to veze ni sa vekom u kome se nešto dešava, ni sa zemljom u kojoj se dešava.
Eto, na primer: normalno je da nogama hodamo, ko hvala Bogu može, a ne na glavi da skakućemo po kraju, a sada, kako ispade da je neko „novo normalno“, pa ono „staro“ hoće da preumi, trebalo bi onda na glavi da skakućemo, je li?
To sa tim „novim normalnim“ mogu samo sebi da pričaju po stotinu puta, pa po onoj „sto puta izgovorena laž postaje istina“ možda i poveruju, vašoj Nedi vala neće biti normalno to ni posle hiljadu puta izgovorenog i šlus.
Jer me učiše da ono što smrdi kao g…o, izgleda kao g…o i jeste g…o, i valjda naučeno tokom prvih godina života ostaje tako usađeno za vjeki vjekova, te me to vraća na ove naše klince. Ko njima ima reći tako nešto? Da li im govore i šta im govore?
Naiđoh pre neki dan na tekst u novinama. O, da, još se štampaju i novine, te se ne mora sve na ovim sokoćalim čitati, jer ništa nije bolje od čitanja teksta mimo ekrana, štampanog na papiru bez obzira kojeg kvaliteta, tako da će štampane knjige sve nadživeti, a ne da zavisimo od baterije, da nam trepere ovi ekrani i „igraju“ slova pred očima i eto pre svega problema sa očima, koji nije poznat kod onih koji knjige čitaju. A da napomenem da postoji i istraživanje koliko ovi moderni ekrani, odnosno svetlost koja sa njih bije u naša lica, loše utiču na kožu. E, da to znaju razni korisnici mnogobrojnih preparata protiv starenja verovatno bi odmah sada počeli da skupljaju potpise za peticije da se ukine bilo kakvo korešćenje modernih sokoćala.
Nego da se vratimo na tekst iz štampanih medija, koji sam pre nekoliko dana čitala. Počeh se pitati kao u onoj narodnoj pesmi „Mili Bože, čuda golemoga…“ ja li sanjam, ja li bunike jedoh, ja li u paralelni svet dopadoh, ja l’ ludim lagano, kada ono niti sanjam, nit’ bunike jedoh, niti u paralelni svet dopadoh, a ni luda jošte nisam majci, već svet uhvatilo čudo veliko i zemlju prevrće li, prevrće, pa i jadan crtani lik Pepe la Tvor postade izganik, dok Grdana (Maleficent: Mistress of Evil – Grdana: Gospodarica zla – svaki dalji komentar bi bio suvišan; inače eng. maleficent – zločinački) slavom glavnog lika „pozitivca“ hoće da se kiti.
Šta je ovo, dragi moji?
Zar smo stigli dotle da bajke neko nakazi i pokazuje sve kako nije?
Kao malo smo se igrali sa istorijom i sve ispreturali i lepo izlagali, pa je kanda red da sada i bajke unakazimo, te da zlo postane dobro, a dobro da se prozloći do kraja, kao da ga nikada i nije bilo i kao da mu ne treba težiti?
Heroje neke nove prave, a stare, dokazane sklanjaju. Pa da li je ovo novi „lov na veštice“ u bajkama i crtanim filmovima počeo?
Jedne zabranjuju, a drugima radnju menjaju do neprepoznatljivosti i tako hoće deci nametnuti.
Zanimljivo jeste da se nekako uvek setim naših narodnih pesama, koje bi bilo lepo i pametno da više deci čitamo. E, tamo ima heroja, koji dobro znaju šta je dobro, a šta loše, za šta treba i život dati, a ne kao što su udarili već po reklamama za film o Krueli de Vil (Cruella de Vil – u prevodu Zlica od Opaka, svaki dalji komentar je suvišan; inače Cruella od eng. cruel – okrutno, nemilosrdno; Vil od eng. villain – zlikovac, eng. evil – zlo), koju izgleda hoće da „rehabilituju“, a koja je one jadne, male, slatke dalmatince htela u novu bundu da umetne, pa je eto, valjda time, zadobila mesto za glavnu ulogu u novom filmu o njenom životu.
I zaključak neminovan sledi da je tačno što su naši stari pričali „u se i u svoje kljuse“, tako i mi da lepo izvučemo one stare, prašnjave knjige narodnih epskih pesama, a vala i lirskih, te i zbirke narodnih bajki i priča, pa da se vratimo potvrđenim vrednostima, koje vekovima nisu omanule. A nije se džabe i Gete divio njima prevodeći ih za svoju raju da se malo književno obrazuju.
Vaš „ekspert“ za pravila Neda
