Spavanje samo jednu noć sa prigušenim svetlom, kao što je televizor sa isključenim zvukom, povećalo je šećer u krvi i broj otkucaja srca zdravih mladih ljudi koji su učestvovali u eksperimentu u laboratoriji spavanja, pokazalo je novo istraživanje.
Slabo svetlo je poremetilo san uprkos činjenici da su učesnici spavali zatvorenih očiju, rekao je autor studije dr Filis Zi, direktorka Centra za cirkadijalnu medicinu i medicinu spavanja na Medicinskom fakultetu Univerziteta Northvestern Feinberg.
Otkucaji srca obično opadaju noću, usporavajući se jer je mozak zauzet „popravkom“ i podmlađivanjem tela. U brojnim studijama se pokazalo da je povećan broj otkucaja srca noću faktor rizika za buduće srčane bolesti i ranu smrt, prenosi CNN.
Visok nivo šećera u krvi je znak insulinske rezistencije, gde telo prestaje da pravilno koristi glukozu i pankreas prelazi u preopterećenje, preplavljujući telo dodatnim insulinom da bi ga prekomerno kompenzovao dok na kraju ne izgubi sposobnost da to radi. Vremenom, insulinska rezistencija može dovesti do dijabetesa tipa 2.
Prethodna istraživanja su pokazala povezanost između veštačkog svetla noću i povećanja telesne težine i gojaznosti, poremećaja u metaboličkoj funkciji, lučenja insulina i razvoja dijabetesa i kardiovaskularnih faktora rizika.
„Zašto bi spavanje sa upaljenim svetlima uticalo na vaš metabolizam? Da li to može da objasni zašto postoji veća prevalencija dijabetesa ili gojaznosti?“ upitala je Zi.
Dr Zi i njen tim uzeli su 20 zdravih ljudi u 20-im godinama života i od njih zatražili da provedu dve noći u laboratoriji za spavanje.
Prvu noć su proveli u zamračenoj prostoriji, rekla je dr Zi.
Svi učesnici studije bili su povezani sa uređajima koji prate niz objektivnih mera kvaliteta sna. Da bi podaci mogli da se prikupljaju sve što je rađeno, rađeno je uz minimalne smetnje. Krv je vađena bez dodirivanja učesnika koji su spavali.
„Snimili smo moždane talase i mogli smo da kažemo u kojoj fazi spavanja se osoba nalazi“, rekla je doktorka.
Ona je objasnila kako su to radili.
„Snimali smo njihovo disanje, njihov broj otkucaja srca, njihov EKG, a takođe smo im vadili krv da bismo izmerili nivoe melatonina dok su spavali. Melatonin je hormon koji reguliše cirkadijalni ritam tela, ili telesni sat za spavanje i buđenje.
Nasumično odabrani deo grupe ponovio je isti nivo svetlosti drugu noć u laboratoriji, dok je druga grupa spavala sa prigušenim svetlom iznad glave sa otprilike ekvivalentnom svetlošću „veoma, veoma mračnom, oblačnom danu ili uličnom svetlu koje je ulazilo kroz prozor“, rekla je Zi.
„U literaturi se procenjuje da bi oko pet do deset odsto svetlosti u okolini zapravo prošlo kroz zatvorene kapak, tako da ovo zaista nije mnogo svetlosti.
Ipak, čak i ta mala količina svetlosti dovela je do nedostatka spavanja sa sporim talasima i brzim pokretima očiju, fazama sna u kojima se dešava obnova ćelija, rekla je dr Zi.
Pored toga, broj otkucaja srca je bio veći, insulinska rezistencija je porasla, a simpatički i parasimpatički nervni sistem su bili neuravnoteženi, što se dovodi u vezu sa višim krvnim pritiskom kod zdravih ljudi.
Međutim, svetlost nije bila dovoljno jaka da snizi nivoe melatonina u telu, dodala je doktorka. Studija je objavljena u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
Savet koji bi dr Zi dala ljudima na osnovu njene studije i postojećih istraživanja u ovoj oblasti, je da koriste roletne i zavese, da ugase sva svetla i razmisli o korišćenju maske za spavanje.
„Mislim da je snaga dokaza u tome što treba jasno da obratite pažnju na svetlo u svojoj spavaćoj sobi“, rekla je doktorka.
Proverite da li u svojoj spavaćoj sobi ima izvora svetlosti koji nisu neophodni, dodala je ona. Ako je potrebno noćšno svetlo, držite ga prigušenim i u nivou poda, a ne vaših očiju ili kreveta.
Takođe imajte na umu vrstu svetlosti koju imate u svojoj spavaćoj sobi, dodala je ona, i ugasite sva svetla u plavom spektru, poput onih koje emituju elektronski uređaji kao što su televizori, pametni telefoni, tableti i laptopovi.
„Plavo svetlo je najstimulativnija vrsta svetlosti“, rekla je Zi i dodala da „ako morate da imate upaljeno svetlo iz bezbednosnih razloga, promenite boju.
Doktorka predlaže da izaberete svetla koja imaju više crvenkastih ili braonkastih tonova.
