U zgradi Pošte u Umčarima, GO Grocka, dve kabine za telefonske pozive već decenijama niko ne koristi.
One danas služe kao prostor za odlaganje, a naši stariji sugrađani se sećaju vremena kada su odlazili u poštu da zovu svoje rođake u zemlji i inostranstvu.
Službenici koji su radili u Pošti omogućavali su uspostavljanje telefonske veze. Razgovaralo se tiho, jer razgovor se mogo čuti u susednoj kabini. Račun za razgovor plaćao se na šalteru, gde su službenici imali tačan broj minuta ili „impulsa“ obavljenog razgovora.
U kabinama ,oglo je da se zove, ali i da budete pozvani, kao i da sami platite račun, ili da razgovarate o trošku onoga sa kim razgovarate. U malim kabinama čule su se ili saopštavale i lepe i i tužne vesti.
Danas više niko ne ulazi u telefonske kabine, slušalicegotovo četvrt veka stoje spuštene i niko ih ne podiže.
Istorijat govornica
Ne dugo posle otkrića telefona 1875. puštena je u rad prva telefonska govornica u Čikagu 1893.
Beograd, Požarevac, Ćuprija, Niš i Smederevo su već 1901. dobili svoje prve telefonske kabine. Šabac i Obrenovac su to učinili 1902.
Dugo su telefonske govornice bile na čisto mehaničkom principu. Osim onih po poštama govornice (barem kod nas) su mogle da se koriste samo za lokalni saobraćaj.
Za Žig info:
Željko Matorčević
