Научници су пронашли „алармантне” доказе да микропластика не само да доспева у људски мозак, већ може да допринесе развоју деменције и других неуролошких болести.
„Људски мозак садржи отприлике једну супену кашику микропластике и нанопластике, а количине 3-5 пута веће су пронађене код људи са документованом дијагнозом деменције“, објавили су научници са Универзитета у Отави у научном часопису Браин Медицине.
Упозорење канадских научника прати „револуционарни“ рад тима који је предводио Универзитет у Новом Мексику који је открио да микропластика и нанопластика „фаворизује“ мозак у односу на друге органе.
Концентрације у узорцима мозга умрлих људи су 7 до 30 пута веће од концентрација које се виде у јетри или бубрезима, док узорци мозга људи са дијагнозом деменције показују још веће присуство пластичних честица, наводи тим у раду објављеном у Натуре Медицине у фебруару.
Друге недавно објављене студије упозоравају на улазак микропластике и нанопластике у људско тело преко зноја, пластичних честица у мушким гениталијама и преноса са трудница на њихову нерођену децу.
„Драматичан пораст концентрације микропластике у мозгу за само осам година, од 2016. до 2024. године, посебно је алармантан“, рекао је Николас Фабијано са Одељења за психијатрију Универзитета у Отави.
Пораст упозорења о здравственим претњама које представљају микропластика и нанопластика уследио је након растућег гнева због загађења пластиком, чије су огромне количине завршиле у језерима, рекама, морима и океанима.
Упркос напорима да се ограничи употреба пластике путем мера као што је захтевање папирних сламки, европске земље и Јапан оптужени су за слање пластичног отпада у југоисточну Азију након наметања ограничења и строгих правила за рециклажу код куће.
„Ово повећање (микропластике у људском телу) одражава експоненцијално повећање нивоа микропластике у окружењу“, рекао је Фабијано.
Andrzej Rostek/Shutterstock
