Naučnici su pronašli „alarmantne” dokaze da mikroplastika ne samo da dospeva u ljudski mozak, već može da doprinese razvoju demencije i drugih neuroloških bolesti.
„Ljudski mozak sadrži otprilike jednu supenu kašiku mikroplastike i nanoplastike, a količine 3-5 puta veće su pronađene kod ljudi sa dokumentovanom dijagnozom demencije“, objavili su naučnici sa Univerziteta u Otavi u naučnom časopisu Brain Medicine.
Upozorenje kanadskih naučnika prati „revolucionarni“ rad tima koji je predvodio Univerzitet u Novom Meksiku koji je otkrio da mikroplastika i nanoplastika „favorizuje“ mozak u odnosu na druge organe.
Koncentracije u uzorcima mozga umrlih ljudi su 7 do 30 puta veće od koncentracija koje se vide u jetri ili bubrezima, dok uzorci mozga ljudi sa dijagnozom demencije pokazuju još veće prisustvo plastičnih čestica, navodi tim u radu objavljenom u Nature Medicine u februaru.
Druge nedavno objavljene studije upozoravaju na ulazak mikroplastike i nanoplastike u ljudsko telo preko znoja, plastičnih čestica u muškim genitalijama i prenosa sa trudnica na njihovu nerođenu decu.
„Dramatičan porast koncentracije mikroplastike u mozgu za samo osam godina, od 2016. do 2024. godine, posebno je alarmantan“, rekao je Nikolas Fabijano sa Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Otavi.
Porast upozorenja o zdravstvenim pretnjama koje predstavljaju mikroplastika i nanoplastika usledio je nakon rastućeg gneva zbog zagađenja plastikom, čije su ogromne količine završile u jezerima, rekama, morima i okeanima.
Uprkos naporima da se ograniči upotreba plastike putem mera kao što je zahtevanje papirnih slamki, evropske zemlje i Japan optuženi su za slanje plastičnog otpada u jugoistočnu Aziju nakon nametanja ograničenja i strogih pravila za reciklažu kod kuće.
„Ovo povećanje (mikroplastike u ljudskom telu) odražava eksponencijalno povećanje nivoa mikroplastike u okruženju“, rekao je Fabijano.
Andrzej Rostek/Shutterstock
