Devetoro članova kraljevske dinastije od 1908. do 1941. imalo čak 89 vozila. Kraljević vozio punim gasom kroz Beograd. Prvi vlasnik i vozač na dvoru princ Đorđe, 1908.
KRALJEVSKA porodica Karađorđević po automobilima koje je koristila u prvoj polovini prošlog veka nije zaostajala za evropskim dinastijama. Od 1908. do 1941. godine devetoro Karađorđevića imali su 89 automobila! Njihovu vrednost danas je teško preračunati, ali je sigurno da su po luksuzu to bila vozila svetske klase.
Četvorotočkaše kraljevske porodice „prebrojao“ je Miroslav Martinović, nekadašnji automobilski as iz Beograda, a rezultat svog višegodišnjeg istraživanja sabrao je u monografiji „Automobili i dinastija Karađorđevića od 1908. do 1941“. Karađorđevići su u garaži imali 34 „pakarda“, 13 „voazena“, osam „fijata“, po četiri „linkolna“ i „rojls rojsa“, tri „kadilaka“, po dva BMV-a, „mercedes benca“…
– Prvi vlasnik i vozač automobila kod Karađorđevića bio je princ Đorđe, stariji sin kralja Petra Prvog – kaže Martinović. – On je 1908. godine na poklon od oca dobio „pežo“, kojim se vozio sa članovima porodice i prijateljima po Beogradu. Bio je veoma „nestašan“ vozač. Zabeleženo je da mu je jednom prilikom, na krivini, iz auta ispao ađutant i pao u jarak, a da on to nije primetio. Taj incident su obojica sakrili od kraljevske porodice. Drugi auto kupio je kralj Petar Prvi, uz sugestiju svog prijatelja, italijanskog kralja Vitorija Emanuela Trećeg. Bio je to „fijat tipo“ u kome se kralj sa službenim vozačem kretao po Jugoslaviji. Automobil je plaćen 23.500 dinara.
Martinović objašnjava da je većina vozila kupovana od kraljevske apanaže, pa se mogu smatrati ličnim vlasništvom Karađorđevića. Tokom Velikog rata, međutim, Karađorđevići su dobili državna vozila, nekoliko „pakarda“ i „kadilaka“, koje su survali u kanjon albanskih planina da se njima ne bi koristili neprijatelji. Bugari su kasnije pronašli te „kadilake“, popravili ih i vozili.
Aleksandar Karađorđević, tada prestolonaslednik, dobio je 1910. svoj prvi automobil. Bio je to „fijat breveti“, otvorene karoserije, poznat po nazivu „kralj Belgije“. Kada je postao kralj, a povodom njegovog venčanja 1922. godine s rumunskom princezom Marijom, nabavljeno je 12 automobila „voazen“. Sama kraljica je na poklon dobila „rojls rojs“.
.jpg)
– Kralj Aleksandar je u svom životu koristio 28 automobila, ali je samo tri puta seo za njihov volan – govori Martinović. – Za razliku od njega, kraljica Marija je kao devojka u Rumuniji dobila vozačku dozvolu i bila je najbolji vozač.
Knez Pavle Karađorđević se rado vozio automobilom kojim je upravljala njegova supruga, kneginja Olga. Nenadmašan u vožnji, ali vrlo rizičnoj, bio je kralj Petar Drugi. Kao momak jurio je kabrioletom „adler“ po Beogradu brzinom od 140 kilometara na sat.
Od 89 kraljevskih automobila iz perioda od 1908. do 1941. godine danas postoje samo dva – „dizenberg J“ iz 1930. i „mercedes benc“ iz 1937.
.jpg)
STIDEO SE HITLEROVOG POKLONA
PRVI „mercedes benc“ na našem dvoru vozio je knez Pavle. Dobio ga je na poklon od Adolfa Hitlera 1937. godine. Knez ga se stideo, pa ga je vozio samo po Bledu. Automobil je 1939. vraćen nemačkoj fabrici. Kao nerestaurisano vozilo završio je kod trgovca automobilima Eberharda Tisena u Hamburgu.
„DELAŽ“
KRALJ Aleksandar ubijen je 9. oktobra 1934. u Marselju, u automobilu „delaž“. Ovu limuzinu je francuska vlada 1936. godine poklonila Vojnom muzeju u Beogradu i tu se nalazila do 1945. Dalja sudbina vozila nije sasvim rasvetljena. Ima svedoka koji tvrde da je „auto smrti“ početkom šezdesetih uništen u Loznici.
M. Lopušina Novosti
