Док из Министарства туризма поручују да се не размишља о било каквом онемогућавању рада Боокинга у нашој земљи и да се сарадња са том компанијом наставља “с циљем изналажења решења којим би се омогућило да платформа, као и угоститељи, послују у складу са важећим прописима Републике Србије”, стручњаци указују да забрана Боокинга или било које друге платформе у Србији – не би било добро решење. Нити би могла лако да се спроведе.
Прво је обелодањено да се помишљало на гашење платформе Боокинг у Србији, због грађана који туристима нуде у најам своје нерегистроване куће и станове. Онда се, у више наврата, на састанцима Министарства туризма са представницима Боокинга, покушало пронаћи решење да се и код нас примењује европска пракса – да угоститељи без регистрационог броја не могу да склопе уговор са Боокингом.
За сада – безуспешно.
„Проблем који је уочен од стране Министарства туризама и омладине, а у вези са радом платформе Боокинг.цом односи се на чињенцу да на наведеној платформи своје капацитете нуде и угоститељи који раде нелегално, односно као нерегистровани субјекти (они који пружају услуге смештаја без уписа у одговарајући регистар, они који услуге пружају у објектима за које постоји обавеза категоризације, а да нису прибавили решење о категоризацији, као и објекти који нису пријављени у Централни информациони систем (еТуристу)“, наводи Дуња Ђенић, в.д. помоћника министра туризма из Сектора туристичке инспекције.
Најчешће се, појашњава, ради о угоститељским објектима за смештај у домаћој радиности, укључујући и оно што се колоквијално назива „стан на дан“.
Ово је, наводи Ђенић, утврђено у поступцима инспекцијских надзора пружања услуга смештаја на основу података са платформе.
„Ипак, Законом о угоститељству, чије спровођење је у надлежности ресорног министарства, није предвиђена могућност контроле субјеката који нису регистровани у Републици Србији (а седиште компаније Боокинг.цом је у Амстердаму), из ког разлога немамо могућност њиховог санкционисања. Нерегистровани субјекти који нуде услуге смештаја оглашавају и на другим страним платформама, али, како највећи број угоститеља у Србији своје капацитете продаје преко Боокинг.цом, приоритет Министарства туризма и омладине је да се решење проблема оглашавања нерегистрованих субјеката пронађе пре свега у комуникацији са овом платформом“, наводи Ђенић.
Она потврђује да је, на иницијативу Министарства туризма и омладине одржано више састанака са регионалним представницима ове компаније, самосталних али и са представницима земаља региона који се сусрећу са истим проблемом, и уз, како истиче – подршку Светске туристичке организације.
„Састанци су одржани у циљу размене информација и представљања изазова који се односе на оглашавање нерегистрованог смештаја, противно правној регулативи Републике Србије. Током ових састанака, Министарство је предложило решење које подразумева обавезу угоститеља да доставе јединствени идентификациони број (ЈИД) из система еТуриста приликом закључивања уговора о оглашавању са платформом“, наводи наша саговорница.
Представници Боокинг.цом се са предлогом, каже – нису сагласили.
„Већ су као једину могућност изнели предлог спровођења информативне кампање за своје кориснике којом би их упознали са законским обавезама из области угоститељства Републике Србије“, истиче Дуња Ђенић.
Са овим проблемом се, како наводи, суочавају и државе чланице Европске уније, па је у циљу решавања донета Уредба (ЕУ) 2024/1028 Европског парламента и Савета од 11. априла 2024. године о прикупљању и размени података о услугама изнајмљивања смештаја и измени Уредбе (ЕУ) 2018/1724 са применом од 20.05.2026. године.
Уредба уређује међусобни однос државних органа, онлајн платформи и угоститеља.
„Обавеза државе чланице која онлајн платформама за краткорочно изнајмљивање смештаја уведе захтев за достављање података, има обавезу да успостави и примењује поступак регистрације за смештајне јединице и у поступку регистрације угоститељу додељује регистрациони број. Угоститељ је дужан да се региструје и да приликом уговарања оглашавања користи регистрациони број. Платформе имају обавезу да приликом склапања уговора о оглашавању траже од угоститеља регистрациони број, као и да достављају податке надлежним државним органима о угоститељским капацитетима које се нуде на платформама“, објашњавају у Министарству туризма.
У министарству подсећају да је, у складу са секторским законима, успостављен Централни информациони систем за туризам и угоститељство (еТуриста), преко кога се евидентирају сви угоститељски објекти за смештај, подносе захтеви за категоризацију и води евиденција корисника услуга.
Приликом подношења захтева за категоризацију и евиденције у систем, сваком евидентираном угоститељском објекту се додељују јединствени идентификациони бројеви (ЈИД).
Овај процес евиденције и категоризације угоститеља у складу је са Уредбом ЕУ 2024/1028 Европског парламента и Савета од 11. априла 2024. године, о прикупљању и размени података о услугама краткорочног изнајмљивања смештаја и измени Уредбе (ЕУ) 2018/1724, са планираном применом од 20. маја 2026. године, чиме је, како се наводи – Република Србија већ испунила основни услов прописан Уредбом.
„Није циљ ограничавање рада“
„Циљ Министарства свакако није онемогућавање нити ограничавање рада платформе, преко које смештај у Србији резервише и велики број страних туриста, већ обезбеђивање пословања платформе и угоститеља у складу са прописима Републике Србије. Министарство туризма и омладине ће посредством туристичких инспектора наставити да спроводи инспекцијске надзоре у циљу откривања и санкционисања нерегистрованих субјеката. Надзори ће се као и до сада одвијати у оквиру редовних и ванредних контрола, путем координисаних акција, по представка грађана али и користећи алат прикривене куповине“, истиче Дуња Ђенић.
Министарство такође, како додаје, припрема едукативну маркетинг кампању која ће бити усмерена на представљање законске регулативе која се односи на поступак евиденције угоститељских објеката у еТуристу, подношење захтева за категоризацију и других законом прописаних обавеза, а све са циљем информисања о предусловима и начину за легално обављање угоститељских услуга.
Дуња Ђенић истиче да ће министарство наставити да иницира сарадњу са компанијом Боокинг.цом, „све са циљем изналажења решења којим би се омогућило да платформа, као и угоститељи, послују у складу са важећим прописима Републике Србије“.
„Овакво усклађивање је неопходно ради заштите корисника услуга, очувања квалитета понуде и стварања једнаких и фер услова на тржишту, на коме ће сви угоститељи поступати у складу са правилима“, истакла је она.
Ко је причао о „гашењу“ Боокинга
Став Министарства туризма је да, како смо већ навели – циљ није онемогућавање нити ограничавање рада платформе Боокинг.цом.
Прича о томе да се ипак размишљало о забрани, односно „гашењу“ ове платформе потекла је од министра туризма Хусеина Мемића, који је 10. октобра изјавио да је у туризму, који се стално развија и доноси све већи девизни прилив, доста и сиве економије “а да су највећи проблем корисници приватног смештаја и стране платфоме које код нас раде нелегално”.
“Разговарали смо са платформом Боокинг.цом који имају представништво у Хрватској, они су долазили овде и дали смо неке предлоге како би требало да се ради. О томе смо разговарали и са другим страним адресама, чак смо мислили да је решење да Боокинг.цом угасимо, као што су неке земље већ урадиле, али стручњаци су нам рекли да је то немогуће јер ће они увек наћи канал како да дођу до наших грађана“, рекао је он тада, пренео је Тањуг.
ИТ стручњаци: Ниједна забрана није добра
Стручњаци из области информационих технологија са којима смо разговарали објашњавају да идеја о забрани Боокинг платформе није добра и то из више разлога.
„У Турској је већ покушана забрана Боокинга, па је то имало прилично велике последице и на оне који раде легално – јер више нису могли да нуде своје услуге на платформи. Такође, није добро ни да се ‘растерује бизнис’ – ако држава хоће нелегалне угоститеље тј. оне који раде нерегистровани, уведу у легалне оквире и опорезују их, то треба локално и да раде“, наводе наши саговорници.
И то не би био једини проблем, пошто, како појашњавају – Боокинг није једина оваква платформа – ту је и Аирбнб и многе друге.
Генерално, кажу, то са блокадама платформи – тешко иде.
„Технички би то значило да се судским решењем нареди интернет провајдерима у Србији да забране приступ интернет домену, у овом случају Боокинг.цом. По нашем Уставу – у Републици Србији нема цензуре. И без одлуке суда није могуће забранити рад ниједној интернет платформи“, појашњавају наши саговорници.
У Европској унији постоји механизам који регулише међусобни однос државе, интернет платформи и угоститеља – где су платфоме у обавези да приликом склапања уговора са угоститељима од њега траже регистрациони број.
Наши саговорници сматрају да Министарство туризма може да настави разговоре са Боокингом и договоре се о сличном механизму који би се примењивао и код нас.
„Алтернатива томе је да држава захтева податке о приливима на рачун угоститеља који преко Боокинга издају свој смештај и да укрсте податке, што би јој омогућило да нерегистроване угоститеље опорезују. Али, то је много посла, који Боокинг ради за ЕУ, али овде још не“, наводе наши саговорници.
Shutterstock/Frantic00
Д. К. Н1
