Од свих првоаприлских шала, најбоља је била она с извесним скорим повећањем плата и пензија. Ако неком још није јасна сврха тог циркуса, ја бих повукла паралелу с причом коју ми је увек причала бака, а која је класичан пример кад су овакве ситуације у питању.
Елем, очајни домаћин који је једва састављао крај с крајем, с камаром деце и женом, а без основних средстава за живот звао се, рецимо, Стојан. Као и сваки аутентични Србин, у тренуцима највећих пораза и очаја обратио би се директно Газди:
– Драги Боже, зашто ме овако кажњаваш? Шта сам ти згрешио? Поштен сам, радан, жена и ја изродили смо камару деце како си заповедио, а ти нам заврнуо све славине и сад немамо од чега да живимо! Њива слабо рађа, све што израсте однесу порезници, краве и козе које још нисмо продали су гладне и мршаве, колибица нам прокишњава и смрзавамо се. Редовно плаћамо Информатику и РТС! Молим те, јави се и кажи шта да радим!
– Стојане – огласи се Бог – све три краве уведи у кућу и ту нека остану месец дана, онда ћемо се чути.
Немајући куд, јер се зна ко коси а ко воду носи, Стојан га послуша. Уведе он краве у једну од две собе у уђерици и започе прави пакао. Ипак, то беше Божија воља, те Стојан и његова породица прегураше некако тих месец дана. Тада се Стојан одважи да се поново обрати Богу.
– Како је Стојане? – намигну Господ.
– Ооо, Боже, ја сам те послушао и сад нам је десет пута горе! Деца добила неки осип од прљавштине, све смрди, једна крава престала да даје млеко па имамо још мање хране, деца гладна запевају! Помози нам, молим те!
– Тишина тамо! – љутну се Господ. – Кукате ту ко бабе, а домовина грца! Него, од данас крећемо у нове реформе, па ћеш да видиш шта је просперитет! Сад уведи и оне 4 козе и три кокошке у кућу, па ми се јави за 3 месеца!
Очајни Стојан ипак послуша, није му било до шале кад су божија посла у питању. Уосталом, не би Бог био главни баја кад не би имао све одговоре и решење за сваки проблем, чак и ако га је сам направио. Уведе он у кућу и остатак менажерије и тако живеше још три паклена месеца.
– Ооо, драги и премудри Боже, јави се! Ово се више не може издржати! Једна крава је угинула јер нисмо имали новац за ветеринара, дете нам се разболело а паре од СМС-ова никако да стигну, козе појеле сав намештај па спавамо на поду! Шта да радимо, како да поступимо да испунимо вољу твоју? – завапи очајни Стојан.
– Ти , Стојане, јамачно знаш да је септембар и да нам предстоје ускоро избори?
– Како да не, како да не, али, ако сви помремо, ко ће да гласа, о, пресветли?
– Не брини, Стојане, то је већ сређено! Елем, престани да шириш панику и од данас краве нека поново живе у штали. Чујемо се за месец дана!
Тако и би. После месец дана, указа се Стојану свети Вулвин.
– Овде сам по налогу Бога, он је нешто заузет око неких плаката, па ме је послао да проверим како напредују реформе.
– Одлично! – радосно рече сељак. – Овог месеца нам је већ много лакше! Краве радосно пасу на ливади и почеле су да дају више млека, па нисмо толико гладни. Али, кров само што се не сруши, а морали смо и да закољемо две козе, једну да се прехранимо, а другу као жртву Богу. Можда нам то донесе просперитет!
– О, мудри Стојане, добро си учинио! Схваташ ли сад шта је просперитет? Па Бога као што је наш нигде нема. Шта би било да су га имали Грци, а? Али не, они хоће да имају више богова, е онда нека пате! Поздравља те Господ и поручује ти да све козе и кокошке вратиш у двориште, па ће те он лично посетити у децембру, с предизборним материјалом. Господ нека је по среди вас!
Дође и дугоочекивани децембар и Господ испуни вољу своју, те посети Стојана.
– Свака част, Господе, хвала ти, хвала! Никада нам није било боље! Ако и јесте, ми смо Срби па имамо кратко памћење! Све је у најбољем реду и живот тече без стреса и трзавица. Чак се и краве смешкају, а о козама да и не говорим, тебе ми!
– Стојане – прекину га Господ и облиза усну – немој да ми се захваљујеш. Напредак ове државе је мој највиши приоритет. Драго ми је да су ове реформе донеле толики помак у вашим животима, и не захваљуј се, само сам обављао своју свету дужност. Ево ти овај памфлет и овај плакат, таман лепо да запушиш рупе на зиду, а и некако је фенси. Ово кад види Европа, има да нам плати да уђемо у ону њихову Унију! Ускоро стижу и паре од СМС-ова па ћеш моћи да платиш партиципацију, а ако је велика фрка, могу ја и хеликоптер да пошаљем…
– Не треба, не треба! – завапи сељак. – Толико већ не можемо да тражимо, знамо да постоје много угроженији којима је ваша помоћ потребна, па вас не бисмо више задржавали.
– Добро, онда се видимо на изборима, Стојане. Умало да заборавим, поклон од мене лично, хемијска и блокчић, наравно, с мојим личним логоом. И запамти, рука руку мије, или поломим је!
Стојан се прекрсти и пресрећан закорачи у бољи живот.
