Глобална температура порашће за два степена за 30 до 40 година уместо до краја века уколико се драстично не смањи емисија гасова стаклене баште, што значи да ће – свака година бити сушна као 2012, да ће поплаве бити све чешће, и да ће изумирати биљке и животиње
Поплаве, суше, пожари, пијавице, тромбе, дуги топлотни таласи са температуром изнад 25 степени, и један месец више лета биће уобичајена појава у Србији, као добар дан, уколико глобална температура у свету порасте за још два степена. Осим тога, прети и изумирање биљака и животиња, миграције становништва и недостатак хране
Средња глобална температура је око 14,7 степени, а у Србији између 10 и 11 степени. У последње три деценије, међутим, температура у Србији расте брже него средња глобална, тако да је за последњих сто година у нашој земљи порасла за више од једног степена.
Оно што представља проблем и може изазвати далекосежне последице, јесте ако глобална температуира порасте за више од два степена.
Доцент др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду објашњава за Телеграф да ће се тих два степена, уколико температура буде расла досадашњим темпом, достићи за 30 до 40 година. Зато је битно да се смањи емисија гасова стаклене баште, како бисмо се спорије загревали и избегли апокалиптичне и песимистичне сценарије који се поредвиђају.
– Уколико план из Париза, који је усвојен у децембру, почне да функционише и крене се са драстичном редукцијом емисије гасова стаклене баште, онда ће температура од два степена бити достигнута крајем века. Циљ састанака у Паризу јесте да се глобална температура ограничи на два степена, а уз функционисање тог плана спорије ћемо се загревати и вероватно би се до краја века успоставила равнотежа од два степена. У супротном, до границе од два степена доћи ће се у наредних 30 до 40 година, а то значи да ће и код нас бити још топлије – објашњава Ђурђевић.
Граница од два степена, наиме, сматра се сигурном, односно зоном у којој негативне последице и штете које настају због промене климе могу да се санирају, људи могу да се прилагоде, а и на глобалном нивоу би могло да се одговори ефикасно на све евентуално, штетне ефекте:
– Ако глобална економија годишње има пораст бруто друштвеног производа (БДП) два осто, граница од два степена би значила да те штете не би биле веће од тих два процента, односно да неће бити већа од напретка друштва укупно.
На овај начин, према речима нашег саговорника, избегли би се веома песимистични сценарији.
– Ако не успемо да зауставимо температуру, остаћемо без хране, воде, огромне количине земље би биле под сушом, били би учестали топлотни таласи… Миграције становништва би биле све чешће. Исељавање становништва подстаћи ће и пораст нивоа мора до два метра, што значи да би неки градови били поплављени. Пораст температуре преко два степена значи и изумирање биљних и животињских врста за 20 до 50 одсто. И до тих два степена, клима ће се мењати, али та промена неће бити толико велика и последице неће бити превелико оптерећење за глобално друштво. Нису климатске промене никаква апокалипса, у смислу да ћете се пробудити и да око вас неће бити ничег, али је то спор процес који може да доведе до ствари који су неиздрживе – наводи Ђурђевић.
На питање шта то конкретно значи за нашу земљу, и колико је Србија до сада погођена климатским променама он каже:
– Климатске промене су склоне учесталости и интезитету тих ектремних догађаја. На пример, поплаве из 2014. године нису директна последица климатских промена. И раније их је било, међутим, интезитет и обим таквих догађаја је нешто што може да буде повезано са климатским променама. Јер, топлији ваздух у себи може да садржи више водене паре који, када долази до формирања облака или система, доводи до велике количине падавина. На глобалном нивоу, екстремне падавине су се у последњих десетак година повећале за око 20 процената. Да клима није измењена, пало би десет одсто мање кише, а тих десет процената може да буде кључно за пробијање бедема, изливања корита… А, када ме питате шта два степена значи за Србију, добар пример је 2012. година када је код нас била велика суша. Те године је штета у пољопривреди била око две милијарде долара. Када би температура прешла два степена, свака година би била као 2012. Иначе, две милијарде долара је код нас пола процената БДП-а, а нама је овогодишњи раст БДП-а пола процента – објашњава Ђурђевић.
Лета у Србији у претходне две године обележеиле су и јаке грмљавине, а појавиле су се и пијавице илити тромбе, односно мања торнада.
– То су појаве које су код нас, иначе, ретке, и врло је тешко детектовати да ли су последица промене климе. Али, ако се гледа дугорочно, онда се такви екстремни догађаји очекују у топлијој клими. Топлија атмосвера може да има више водене паре, а она је углавном гориво за све те изразите процесе јер се кондензацијом ослобађа сва топлота која изазива олујне непогоде, облаке са градом, торнада… С обзиром на то, за очекивати је да буду интезивнији него што су били – каже наш саговорник.
Он додаје да би, по неким сценаријима, требало током зиме и пролећа да имамо већу количину падавина, а у току лета њихов недостатак. На тај начин, укупна количина падавина не би се толико променила, али би се променила њихова расподела између зиме и лета. А да ли ћемо остати само на два годишња доба?
– Годишња доба су астрономске категорије, и у смислу астрономије имаћемо и даље четири годишња доба. Међутим, у климатологији постоји нешто што се зове летњи дан. То је дан када максимална температура прелази 25 степени. Е, таквих дана, у клими која је топлија за два степена, биће за 30 више, тако да ћемо имати један месец више лета. Иначе у Србији се у последњих десетак година број и интезитет топлотних таласа удвостручио у односу на средину 20. века, тако да ми данас имамо дупло више топлотних таласа него што смо имали. С обзиром на то, људи не треба да се чуде што су током лета велике врућине и дуги периоди високих температура јер је то постала норма. Мораћемо да научимо да живимо, не баш као у Сахари, али у клими која је топлија у односу на пре 30 или 50 година.
За крај, Ђурђевић каже да ће, по свему судећи 2015. година, бити најтоплија у последњих 136, а да ће нам таква бити и 2016.
Иначе, пораст годишње температуре почео је 1983. године.
Љ. Рачић Телеграф
