– Нико се не бави се проблемима „малих“ људи, него су сви у неким иреалним стварностима и политикама. Дај, бре, да видимо како се и од чега овде живи, кажу два Душана илити Марка жвака за Еспресо
Марка жвака, Душан и Душан, Циклотрон. Под било којим именом да их знате, свакако да добро памтите њихове емисије којима су вас насмејали или, пак, штрецнули и натерали да се осврнете око себе.
Некада смо их гледали на телевизији, а већ извесно време успешно плове виртуелним простором интернета сакупљајући лајкове и шерове. Без обзира на „промену адресе“, њихов домен интересовања су остао је исти – проблеми људи са маргине, појаве о којима се мало говори, необични ликови из суседства.
О томе како бирају теме, шта их нервира, да ли их политичари схватају озбиљно или не, говорили су у интервјуу за Еспресо.
Знате се већ деценијама. Кумови сте, дружите се и приватно и пословно. Је л’ се нисте већ заситили један другог?
Душан Шапоња: Ми то само у медијима функционишемо. Иначе, кад се не снима, онда је то „на крв и нож“. Он је „гробар“, ја сам „циган“ и, једноставно, не можемо. (смех)
Душан Чавић: Доста се често чујемо. Ја га зовем на кућу, испричам се са његовом женом и онда она каже „ево, даћу ти га“ јер зна она да зовем да би нешто са њим договарао. И то често буде оно, као, „шта мислиш да нам оно буде бела страна…важи, ћао“. Заправо, ван посла се и слабије виђамо откако више радимо. Не ваља нам то што нам је посао такав да немамо радно време, да одемо на њега, радимо, па идемо кући и немаш више везе са послом.
Душан Шапоња: Али, опет, то што радимо је нешто што волимо и онда му то дође као неки рокенрол бенд, па траје и траје. Зна се ко како реагује и шта кога смара, али, једноставно, терамо то.
Кажете да то што немате радно време је „незгодно“, а, опет, за неког ко ради од 9 до 5 се чини да је то идеално – сами бирате теме и време, путујете…
Душан Чавић: Није то баш тако. Ево, мојој жени је тешко. Каже „стално си за компјутером!“. Онда ја њој покажем све те мејлове, па шта ту пише…
Душан Шапоња: Мења се то радно време и у другим фирмама, где је, званично од 9 до 5, али људи су везани за мејл, комп и ти стално нешто одговараш, пишеш… Јесте, и ми се пожелимо некад да знамо да, на пример, „после 5 сам слободан“, али једноставно то не можеш.
Душан Чавић: Али, јесте богатство да, чиме год да се бавиш у животу, радиш оно што ти хоћеш. Да ти неко не намеће. Ми углавном имамо ту срећу.
Како одлучујете којим ћете темама да се бавите. Видим да вам људи преко Твитера и других канала комуникације предлажу, али шта је пресудно да се одлучите за нешто?
Душан Шапоња: Одувек смо се водили идејом да снимамо оно што бисмо ми гледали. Људи, ваљда, већ препознају те теме око себе, па помисле „дај да пишем Душанима, ово би било супер да они сниме“. И трудимо се да обрађујемо теме онакве какве оне јесу, без неког улепшавања. Да то буде реалан живот који нас окружује, реални проблеми, да нема неког мешетарења.
Душан Чавић: Сами имамо склоности ка „болесним“ стварима, а и људи који, ваљда, имају исте склоности нам се јављају.
Душан Шапоња: Кад кажемо „болесни“, мислимо, пре свега, и на неке људе и појаве са маргине. Нешто што није „мејнстрим“ и што није на радару осталим људима који снимају разне појаве.
Душан Чавић: Имамо чак и неку екипу која нас „филује“ предлозима. Кажу „идите и снимите то, то ће да има 100.000 прегледа!“. Ми немамо таленат да то препознамо, али послушамо.
Душан Шапоња: А често снимамо и појаве које нас лично нервирају.
Видео сам да вам је једно од мерила „неправда према малом човеку“.
Душан Чавић: Јесте, а за то нигде нема простора. Малог човека нико не јебе ни три посто у овој земљи и не бави се његовим проблемима, него су сви у неким иреалним стварностима или политикама. Дај, бре, да видимо како људи и од чега овде живе.
Душан Шапоња: Волимо, на пример, да одемо на бувљак, да снимамо пензионере, Роме… Имамо те неке своје омиљене.
Зашто у последње време све више бирају озбиљне теме, како их политичари доживљавају, као и каквог генијалног проналазача треба уско да снимају погледајте у интегралној верзији интервјуа са два Душана из Марке жваке.
З. Нинков Еспресо
