Srbija je ponovo oblepljena oglasima za prodaju ilegalnog leka za potenciju „kamagra“.
Medikament se već godinama švercuje iz Indije, a za razliku od prethodnog perioda, kada su ponudi bile tablete i gel, sada su tu i „šumeće tablete“, bombone, ali i drugi oblici „kamagre“.
Lek se nudi „po banderama“ i autobuskim stanicama, a oni koji ga kupuju rizikuju živote, jer umesto dobrog seksa mogu da progutaju mišomor, upozoravaju stručnjaci za „Blic“.
A da naši muškarci jesu zainteresovani da svoju (im)potenciju leče kod prodavca, a ne lekara, govori i podatak da su već neki isečci, na kojima su brojevi telefona s oglasa, već bili uzeti ujutru, kada su reporteri „Blica“ fotografisali svojevrsnu „oglasnu“ tablu na autobuskoj stanici i pokušali da kupe lek od Dragana, kako se predstavio čovek koji nam se javio, kada smo pozvali ostavljen broj telefona.
Evo kako je tekao razgovor
– Dobar dan. Htela sam za muža da kupim neki od tih vaših proizvoda. On nikada ne bi otišao kod doktora.
– Dobri su svi. Recite šta vas zanima?
– Ove šumeće tablete mislim da bi mu odgvorale.
– Da, dobre su. Ima ih sedam u pakovanju. To košta 850 dinara.
– Kako se koriste?
– Sat pre seksualnog odnosa trebalo bi vaš muž da popije polovinu.
– On ima 95 kilograma i baš je visok. Da li ima veze s dozom ta njegova kilaža? Ima i visok pritisak. Da neće da mu škode?
– Ma, ne. To je siguran lek! Od „vijagre“ je 10 puta bolji. Ne mora pola da popije – ispravio je Dragan dozu – može i četvrtinu.
– Dobro. Kako da kupim taj lek? Da li vi dolazite na adresu ili bi trebalo da dođem kod vas?
– Kada kupujete tri pakovanja onda dolazim na adresu. Pošto uzimate jednu kutiju, možemo da se nađemo u gradu – naveo je on i raspitao u kom smo delu grada i gde je najbolje da se nađemo.
– Hvala vam. Ukoliko budem odlučila da kupim „kamagru“ javiću se. Prijatno.
– Prijatno.
I, to je to! Ni „po muke“ do leka za potenciju koji, na osnovu podataka sa sajta ALIMS, nije registrovan u Srbiji, što znači da nije prošao analize, niti se zna kojim putevima iz Indije stiže direktno na „oglase po banderama“.
Da stvar bude gora, prema važećim zakonima u Srbiji, nijedan lek ne može da se prodaje van apoteka, ako je registrovan, a Dragan je u tom smislu zanimljiv slučaj jer u oglasu nudi i kod nas registrovani „cialis“.
Osim oglasa zalepljenih po banderama i stanicama, „kamagra“ se nudi i putem Fejsbuka, ali i internet sajtova.
Prof. dr Aleksandar Vuksanović, urolog u Kliničkom centru Srbije (KCS), apeluje na muškarce da nikako ne kupuju „kamagru s bandera“ jer može da bude opasno.
Taj lek, potvrđuje prof. Vuksanović, nije registrovan u Srbiji i ne zna se šta sadrži, ali i odakle dolazi.
– Sa druge strane, uzroci erektilne disfunkcije (impotencije) mogu da budu različiti. Kako bi se odredila prava terapija trebalo bi da se postavi prava dijagnoza.
– Erektilna disfunkcija je simptom, a njeni uzroci mogu da budu različiti. Prave tearpije su lekovi, a nekada i operacija. Ali to mora da proceni lekar. Svaki muškarac koji ima taj problem trebalo da se javi urologu da bi se utvrdio uzrok i počelo lečenje – upozorava on.
Istovremeno, koliko je problem veliki pokazuje svestka satatisrtika, prema kojoj je svaki drugi muškarac nekada u svom životu imao erektilnu disfunkciju.
Kod nas takve statistike nema, ali, urolozi tvrde, da se ne razlikuje mnogo od te u svetu, zbog čega je prodaja „kamagre“ još opasnija.
Kako su početkom ove godine za „Blic“ objasnili prodavci „kamagre“, kada je njihovim oglasima bio oblepljen čitav Beograd, taj lek kupuju svi – od građevinskih majstora, policajaca, preko advokata i sudija, pa do lekara i kompjuterskih genija.
– Kažu da mi podstičemo ljude na švaleraciju, ali to nije istina. S druge strane, uzevši u obzir trenutno stanje s natalitetom, ovo bi možda moglo i da „spase stvar“ – objasnili su oni.
U „prodavnicama“ preko oglasa i na internetu, prodaje se sve – od lekova za potenciju, preko steroida, ali i ozbiljnih medikamenata – citostaika, antiobiotika i drugih.
Dragan Jovanović, zamenik načelnika za visokotehnoliški kriminal u MUP, apeluje za „Blic“ da se „kamagra“, ali i svi drugi lekovi, nikako ne kupuju na ovaj način jer se tako rizikuje život.
– Čista je katastrofa kupovati „kamagru“, ali i bilo koji drugi lek i medicinsko sredstvo putem interneta i oglasa. U Srbiji smo imali ozbiljne slučaje pogoršanja zdravlja posle korišćenja takvih lekova i sredstava. Sa druge strane, ljudi ih kupuju, a da ne znaju šta je u njima. To se pakuje ko zna gde, ne prolazi nikakve kontrole nadležnih i prodaje se na crno – upozorava Jovanović i dodaje da su pripadnici njegovog odeljenja u MUP napisali mnogo prijava za taj vid ilegalne prodaje švercovanih lekova, ali da oglasi niču kao pečurke.
– Podsećam građane da su u takvim lekovima pronađeni i tragovi mišomora, a prodavce smo pronalazili kako u šupama pakuju tablete iz korita i kanti u kutijice. Još jednom apelujemo na ljude da ne kupuju lekove preko oglasa jer stvarno rizikuju živote, a to ne pričam napamet. Na tek završenoj konferenciji za viskotehnološki kriminal posebno je skrenuta pažnja na prodaju falsifikovanih lekova putem intereneta i koliko je to opasno po živote građana – naveo je on.
Nedavno je za „Blic“ i Pavle Zelić, farmaceut iz Agencije za lekove i medicinska sredstva, upozorio da u lekovima kupljenim putem interneta i preko oglasa, mogu da se nađu mišomor, antifriz, boja za puteve i druge takve supstance.
– Postoje susptance za koje niko pri zdravoj pameti ne bi pomislio da će se naći u lekovima. Pacijenti ne znaju da u organizam mogu da unesu otrov za pacove, antifriz, boju za puteve, vosak za podove… – rekao je Zelić za „Blic“.
Takvi lekovi, dodaje, u najvećem broju prave se u ilegalnim fabrikama u Kini, Indiji i Brazilu, a namenjeni su globalnom tržištu, ali dolaze i do Srbije.
Smrtonosne doze
– Takođe, nekoliko je kategorija falsifikovanih lekova – oni koji uopšte nemaju takozvanu aktivnu susptancu, te izostaje njihovo dejstvo, oni koji sadrže već pomenute toksične supstance – otrov za pacove i druge, ali i grupa lekova koja sadrži određnu aktivnu susptancu, ali nisu proizvedeni po principima dobre prizvođačke prakse. Znamo da neki lek mora da sadrži, na primer, 10 miligrama neke supstance i da tako bude u svakoj tableti. Kod falsifikatora ta susptanca može da se nađe u smrtonosnoj dozi – objasnio je on.
Radmila Briza Blic
