Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) сагласна је са ставом Комитета за заштиту новинара (ЦПЈ) да Апелациони суд Србије не сме да удовољи захтеву белоруских власти о изручењу новинара Андреја Гњота Белорусији.
Виши суд у Београду донео је 31. маја одлуку о изручењу Гњота Белорусији због утаје пореза, наводе медији и Гњот, који је разговарао са Комитетом за заштиту новинара (ЦПЈ). Одлука је јавно саопштена новинару 13. јуна.
„Желе да ме изруче, не сада, али ово је веома лоша одлука“, рекао је Гњот белоруском независном листу Зеркало. Према белоруском кривичном закону, за утају пореза запрец́ена је казна до седам година затвора.
„Одлука да се изручи белоруски новинар Андреј Гњот да би се повиновало захтеву репресивног режима Александра Лукашенка није само апсурдна и неоснована, вец́ и дубоко подрива тежње земље да се придружи Европској унији“, рекао је Карлос Мартинез де ла Серна, ЦПЈ директор програма.
„Апелациони суд Србије требало би да поништи недавну одлуку о изручењу новинара Андреја Гњота. Белоруске власти, са своје стране, треба да зауставе своје покушаје да инструментализују Интерпол да би сузбили гласове неслагања на транснационалном нивоу.
Гњот, филмски стваралац, сарађивао је са бројним независним новинским куц́ама, укључујуц́и Радио Свабоду, током протеста 2020. на којима је захтевана оставка председника Александра Лукашенка након избора у земљи. У децембру 2021, белоруске власти су означиле овај медиј као „екстремистичку“ групу.
Власти Србије ухапсиле су Гњота у Београду, главном граду, 30. октобра 2023. године, на основу Интерполове потернице коју је расписао белоруски биро Интерпола. У београдском затвору остао је до 5. јуна, када је пребачен у куц́ни притвор, наводи се у саопштењу Асоцијације белоруских новинара (БАЈ), групе за заступање и трговину која делује из избеглиштва, и извештаја Радио Свабоде, белоруске испоставе Радија Слободна Европа/Радио Слобода (РФЕ/РЛ), коју финансира Конгрес САД.
Гњот је рекао ЦПЈ-у да је 17. јуна поднео две жалбе, једну лично и једну својих адвоката. „Радим на својој одбрани сваки дан јер сам изгубио доста времена док сам био у затвору. Тако да није могуц́е да се опустим. Штавише, још мање једем и спавам јер немам времена. Али циљ оправдава средства – борим се да спасем свој живот“, рекао је он.
„Све што сам поднео суду је игнорисано“, додао је он. „Имамо изреку да „нада умире последња“ и наравно очекујем да ц́е апелациони суд исправити ову грешку, јер да бисте то урадили, морате само да погледате изведене доказе, а не да их игноришете. Плаши ме помисао да би судија који доноси одлуку тако лако послао човека у смрт.“
Белоруске власти оптужиле су Гњота за утају пореза јер наводно није платио око 300.000 евра (323.600 долара) у периоду од 2012. до 2018. године, према извештајима медија и Гњотовом пријатељу, који је разговарао са ЦПЈ под условом да остане анониман, наводец́и као разлог страх од одмазде. Гњот негира оптужбе за утају пореза, а његова одбрана сматра да је његов прогон политички мотивисан.
Гњот је такође један од оснивача СОС БИ, независног удружења белоруских спортиста које је утицало на отказивање Светског првенства у хокеју на леду у Белорусији 2021. Белоруске власти су касније означиле СОС БИ као „екстремистичку“ групу.
Ако Гњот буде изручен Белорусији, потенцијално би могао да се суочи са додатним оптужбама за стварање или учешц́е у екстремистичкој групи, за које је запрећена казна до 10 година затвора.
Гњотово здравље се значајно погоршало у затвору, рекао је он у писму од 11. маја које је прегледао ЦПЈ. На дан 18. јун, још увек није успео да добије медицинску негу док је био у куц́ном притвору, рекао је ЦПЈ.
„Нажалост, никада нисам добио никакву медицинску помоц́ и не могу је сâм организовати: један сат слободе да изађем из стана да одем код лекара и добијем медицинску помоц́ ми је само физички недовољан“, рекао је он. „Психолошки се осец́ам добро, јер видим огромну подршку и солидарност људи“.
ЦПЈ је послао мејл Вишем и Апелационом суду у Београду ради коментара о Гњотовом случају, али није добио никакав одговор.
У међувремену, 8. јуна, српска гранична полиција на београдском аеродрому Никола Тесла забранила је руско-израелском слободном новинару Роману Перлу улазак у земљу, јављају медијски извештаји.
„Никада ми ништа нису објаснили на аеродрому, само су ми дали папир у којем су рекли да би мој улазак у Србију представљао безбедносни ризик“, рекао је Перл, који ради за Цуррент Тиме ТВ, пројекат повезан са РСЕ/РЛ који финансира Конгрес САД, и Гласом Америке, за српску Н1ТВ.
Новинар сматра да је забрана повезана са његовим кратким притвором у Србији 2023. године, након што је човек којег је интервјуисао за документарни филм о Србији и рату Русије у Украјини, у близини руске амбасаде развио украјинску заставу. Руске власти су означиле Перла као „страног агента“ у октобру 2021.
Белорусија је била трец́и најгори тамничар за новинаре на свету, са најмање 28 новинара иза решетака, 1. децембра 2023, када је ЦПЈ спровео свој последњи попис у затворима. Србија у то време није имала ниједног новинара иза решетака, осим Гњота, који услед недостатка информација о свом новинарству, није уврштен у попис.
