Видовдански протест не долази изненада, нити без разлога. Он је кулминација вишемесечног грађанског незадовољства, студентског отпора и репресивних потеза од стране власти. Иако је симболички повезан за један од најважнијих датума у српској историји, овај протест носи јаку поруку са собом – није крај.
Блокаде, хапшења, претње, сукоби, део су борбе коју сви водимо, а студенти је носе на својим леђима. Како и зашто смо дошли до овог протеста и да ли ће протест, за који се претпоставља да ће бити масован, променити стање у држави?
Протест ће окупити грађане из целе Србије данас на Тргу Славија у 18 часова. Чини се да је последњи позив студената, пробудио велику снагу у људима.
ВИДИМО СЕ❗️ pic.twitter.com/uylpGe5txS
— Studenti_U_Blokadi (@studentblokade) June 25, 2025
Све је почело 1. новембра када је надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду пала и убила 16 људи. Након тога студенти крећу са својом борбом. Тада још нису били свесни какви су изазови пред њима.
До блокирања факултета је дошло када су активисти Српске напредне странке напали студенте Факултета драмских уметности који су одавали почаст погинулим људима. Тада је ФДУ ступио у блокаду, а убрзо су им се придружили и остали факултети у Београду и Новом Саду.
Студентски захтеви су од почетка јасни
Први захтев био је да се објави комплетна документација у вези са реконструкцијом Железничке станице у Новом Саду. Првобитни одговор на овако постављен захтев био је да документацијом располаже само Тужилаштво, да би убрзо након тога она била непотпуно објављена од стране других државних органа.
Други студентски захтев је хапшење и процесуирање свих осумњичених за физички напад на студенте и професоре 22. новембра испред зграде ФДУ на Новом Београду, док је трећи захтев да се одбаце кривичне пријаве против ухапшених и приведених студената на протестима, као и да се обуставе већ покренути кривични поступци. Последњи захтев студената је повећање издвојених средстава за државне факултете у износу од 20 одсто.
Недељама су организована мирна окупљања и велики протести широм Србије.
Тешко је набројати сваки напад на студенте током претходних протеста. Али многи ће остати запамћени. Током обележавања шеснаестоминутне тишине, две студенткиње покошене су колима у Београду, док су у Новом Саду једној студенткињи активисти Српске напредне странке бејзбол палицом поломили вилицу.
Дошао је и чувени протест у Београду 15. марта, по бројности, најмасовнији у историји Србије. Осим што је био најмасовнији, остаће запамћен и по наглом прекидању петнаестоминутне тишине. И даље није утврђено како је дошло до тога, али сумња се да је власт користила звучни топ, звучно оружје које је изазвало немир међу људима.
Студенти Медицинског факултета у Београду затражили су покретање поступака против одговорних у Ургентном центру УКЦС, након што су 17. марта 2025. године, без заштитне опреме, у јединицу интензивне неге примљени председник Србије Александар Вучић, министар здравља Златибор Лончар и новинарске екипе, чиме су, како наводе студенти, грубо нарушени достојанство, приватност и здравље тешко повређених пацијената, међу којима су и малолетни страни држављани.
Министар спољних послова Ивица Дачић, често је мењао своје изјаве о томе да ли Србија уопште има такав уређај и да ли је коришћен. Када се утврдило да безбедносни систем Србија поседује такозвани ЛРАД, Дачић је рекао да је “мод за растеривање људи” био блокиран.
Студенти су након тога изнели и пети захтев у ком траже спровођење детаљне истраге инцидента захтевајући да надлежни органи спроведу истрагу поводом “непознате појаве” која се догодила 15. марта у 19:11 часова током мирног протеста и 15 минута тишине у Улици краља Милана.
Студенте је нападала и Жандармерија када су 10. марта започели блокаду РТС-а. На снимцима који су се ширили друштвеним мрежама, види се како Жандармерија удара окупљене студенте иза зграде РТС-а, који су покушали да их зауставе и не дозволе им да уђу у зграду.
Претходних дана дошло је и до неоснованог привођења николико студената београдских факултета. Међу њима био је и студент Физичког факултета Стефан Томић који је у уторак присилно увучен у возило. Сатима се није знало где се студент налази, све док грађани нису изашли на улице. Тада се сазнало да је Стефан приведен од стране полиције. Њему је одређен кућни притвор након саслушања у Вишем јавном тужилаштву у Београду.
Власт наставља да прети
Председник Србије Александар Вучић је изјавио да се нада да током суботњег протеста у Београду који организују студенти у блокади, држава неће морати да „показује силу због нечијег насиља“.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић изјавила је да ће се „апсолутно“ наставити акција „привођења, хапшења и идентификација терористичких организација“, док је председник СНС-а Милош Вучевић изјавио да верује да привођења у вези наводних планова за рушење уставног поретка нису завршена и оценио да безбедносне службе морају идентификовати „све“ који, по његовим речима, планирају насилно преузимање власти.
Студенти упутили ултиматум
Студенти у блокади високошколских установа у Београду упутили су отворено писмо Влади Србије. Они траже испуњење два најновија захтева до 28. јуна у 21 час.
„Први захтев је да Влада у складу са чл. 109 Устава РС упути образложени предлог председнику Републике Србије за распуштање Народне скупштине, са циљем расписивања ванредних парламентарних избора до 21. час 28. јуна 2025. године.
Други захтев је да Влада апелује на Министарство унутрашњих послова да до 21 час 28. јуна 2025. године у складу са чл.18 Закона о јавном окупљању, а који се односи на чл. 8 истог Закона, прекину наводно пријављењи скуп у Пионирском парку и Улици Трг Николе Пашића“, навели су студенти у отвореном писму.
Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже да фокус протеста не треба да буде на бројности, већ на порукама. Додаје и да се протест на Видовдан управо по томе разликује од мартовског великог протеста.
“Мислим да тежиште није на бројности. Пошто памтим и Милошевићеве митинге који су одржавани и пре него што смо закорачили у политички плурализам, онај протест од 15. марта је био стварно најмасовнији у ближој политичкој историји. Према томе, бесмислено је да се студенти тркају сами са собом. Тежиште мора бити на порукама. Оно што је фалило 15. марта је некакав закључак скупа, подвлачење црте, јасна порука и захтев, орочавање тог захтева. Ако се не испуни тај захтев за који грађани и студени мисле да је оправдан, урадиће се нешто“, каже Миливојевић и додаје:
„Овај пут, скуп се управо разликује по томе. Видео сам да су два захтева орочена за то вече, до 21 час. Претпостављам да иза тога стоји нека врста одоговра, ако Вучић не испуни ниједан захтев. Колико сам ја разумео, реч је о ненасилном отпору, који се може испољавати на различите начине”.
Саговорник Нове каже и да у интересу грађана који долазе на протест није сукоб, али уколико дође до њега, кривица ће бити на страни власти.
“Ни 15. марта ни сада сукоби нису у интересу грађана који се окупљају. Према томе, ако у суботу дође до сукоба, без икакве дилеме, кривица ће бити на страни власти. Као што је кривица и оно што се десило на протесту у марту око 20 часова, на страни власти. Иако они сада могу да доказују, како нико није наредио употребу онога што је личило на звучни топ, јасно је да то није пукло само од себе. Ни тада, а поготово овај пут у интересу грађана није никакав сукоб. Нажалост, један део извршне власти сматра да би то био најбољи начин. Било да је реч о провокацијама или изазивањем намерних инцидената од стране убачених група. То се може видети и из неких порука, да не крију да су спремни да употребе силу. Људи који на дневном нивоу крше Устав и закон, почевши од председника Србије Александра Вучића и председнице Народне скупштине Ане Брнабић, која је 25. новембра прошле године извршила државни удар, то је нажалост мало политичара из опозиције констатовало да је то тако”, закључује Миливојевић.
Foto: Vladislav Mitić/Nova.rs
Анђела Ђокић Нова
