Vidovdanski protest ne dolazi iznenada, niti bez razloga. On je kulminacija višemesečnog građanskog nezadovoljstva, studentskog otpora i represivnih poteza od strane vlasti. Iako je simbolički povezan za jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, ovaj protest nosi jaku poruku sa sobom – nije kraj.
Blokade, hapšenja, pretnje, sukobi, deo su borbe koju svi vodimo, a studenti je nose na svojim leđima. Kako i zašto smo došli do ovog protesta i da li će protest, za koji se pretpostavlja da će biti masovan, promeniti stanje u državi?
Protest će okupiti građane iz cele Srbije danas na Trgu Slavija u 18 časova. Čini se da je poslednji poziv studenata, probudio veliku snagu u ljudima.
VIDIMO SE❗️ pic.twitter.com/uylpGe5txS
— Studenti_U_Blokadi (@studentblokade) June 25, 2025
Sve je počelo 1. novembra kada je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala i ubila 16 ljudi. Nakon toga studenti kreću sa svojom borbom. Tada još nisu bili svesni kakvi su izazovi pred njima.
Do blokiranja fakulteta je došlo kada su aktivisti Srpske napredne stranke napali studente Fakulteta dramskih umetnosti koji su odavali počast poginulim ljudima. Tada je FDU stupio u blokadu, a ubrzo su im se pridružili i ostali fakulteti u Beogradu i Novom Sadu.
Studentski zahtevi su od početka jasni
Prvi zahtev bio je da se objavi kompletna dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu. Prvobitni odgovor na ovako postavljen zahtev bio je da dokumentacijom raspolaže samo Tužilaštvo, da bi ubrzo nakon toga ona bila nepotpuno objavljena od strane drugih državnih organa.
Drugi studentski zahtev je hapšenje i procesuiranje svih osumnjičenih za fizički napad na studente i profesore 22. novembra ispred zgrade FDU na Novom Beogradu, dok je treći zahtev da se odbace krivične prijave protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i da se obustave već pokrenuti krivični postupci. Poslednji zahtev studenata je povećanje izdvojenih sredstava za državne fakultete u iznosu od 20 odsto.
Nedeljama su organizovana mirna okupljanja i veliki protesti širom Srbije.
Teško je nabrojati svaki napad na studente tokom prethodnih protesta. Ali mnogi će ostati zapamćeni. Tokom obeležavanja šesnaestominutne tišine, dve studentkinje pokošene su kolima u Beogradu, dok su u Novom Sadu jednoj studentkinji aktivisti Srpske napredne stranke bejzbol palicom polomili vilicu.
Došao je i čuveni protest u Beogradu 15. marta, po brojnosti, najmasovniji u istoriji Srbije. Osim što je bio najmasovniji, ostaće zapamćen i po naglom prekidanju petnaestominutne tišine. I dalje nije utvrđeno kako je došlo do toga, ali sumnja se da je vlast koristila zvučni top, zvučno oružje koje je izazvalo nemir među ljudima.
Studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu zatražili su pokretanje postupaka protiv odgovornih u Urgentnom centru UKCS, nakon što su 17. marta 2025. godine, bez zaštitne opreme, u jedinicu intenzivne nege primljeni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i novinarske ekipe, čime su, kako navode studenti, grubo narušeni dostojanstvo, privatnost i zdravlje teško povređenih pacijenata, među kojima su i maloletni strani državljani.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, često je menjao svoje izjave o tome da li Srbija uopšte ima takav uređaj i da li je korišćen. Kada se utvrdilo da bezbednosni sistem Srbija poseduje takozvani LRAD, Dačić je rekao da je “mod za rasterivanje ljudi” bio blokiran.
Studenti su nakon toga izneli i peti zahtev u kom traže sprovođenje detaljne istrage incidenta zahtevajući da nadležni organi sprovedu istragu povodom “nepoznate pojave” koja se dogodila 15. marta u 19:11 časova tokom mirnog protesta i 15 minuta tišine u Ulici kralja Milana.
Studente je napadala i Žandarmerija kada su 10. marta započeli blokadu RTS-a. Na snimcima koji su se širili društvenim mrežama, vidi se kako Žandarmerija udara okupljene studente iza zgrade RTS-a, koji su pokušali da ih zaustave i ne dozvole im da uđu u zgradu.
Prethodnih dana došlo je i do neosnovanog privođenja nikoliko studenata beogradskih fakulteta. Među njima bio je i student Fizičkog fakulteta Stefan Tomić koji je u utorak prisilno uvučen u vozilo. Satima se nije znalo gde se student nalazi, sve dok građani nisu izašli na ulice. Tada se saznalo da je Stefan priveden od strane policije. Njemu je određen kućni pritvor nakon saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Vlast nastavlja da preti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da se nada da tokom subotnjeg protesta u Beogradu koji organizuju studenti u blokadi, država neće morati da „pokazuje silu zbog nečijeg nasilja“.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je da će se „apsolutno“ nastaviti akcija „privođenja, hapšenja i identifikacija terorističkih organizacija“, dok je predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio da veruje da privođenja u vezi navodnih planova za rušenje ustavnog poretka nisu završena i ocenio da bezbednosne službe moraju identifikovati „sve“ koji, po njegovim rečima, planiraju nasilno preuzimanje vlasti.
Studenti uputili ultimatum
Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Beogradu uputili su otvoreno pismo Vladi Srbije. Oni traže ispunjenje dva najnovija zahteva do 28. juna u 21 čas.
„Prvi zahtev je da Vlada u skladu sa čl. 109 Ustava RS uputi obrazloženi predlog predsedniku Republike Srbije za raspuštanje Narodne skupštine, sa ciljem raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora do 21. čas 28. juna 2025. godine.
Drugi zahtev je da Vlada apeluje na Ministarstvo unutrašnjih poslova da do 21 čas 28. juna 2025. godine u skladu sa čl.18 Zakona o javnom okupljanju, a koji se odnosi na čl. 8 istog Zakona, prekinu navodno prijavljenji skup u Pionirskom parku i Ulici Trg Nikole Pašića“, naveli su studenti u otvorenom pismu.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da fokus protesta ne treba da bude na brojnosti, već na porukama. Dodaje i da se protest na Vidovdan upravo po tome razlikuje od martovskog velikog protesta.
“Mislim da težište nije na brojnosti. Pošto pamtim i Miloševićeve mitinge koji su održavani i pre nego što smo zakoračili u politički pluralizam, onaj protest od 15. marta je bio stvarno najmasovniji u bližoj političkoj istoriji. Prema tome, besmisleno je da se studenti trkaju sami sa sobom. Težište mora biti na porukama. Ono što je falilo 15. marta je nekakav zaključak skupa, podvlačenje crte, jasna poruka i zahtev, oročavanje tog zahteva. Ako se ne ispuni taj zahtev za koji građani i studeni misle da je opravdan, uradiće se nešto“, kaže Milivojević i dodaje:
„Ovaj put, skup se upravo razlikuje po tome. Video sam da su dva zahteva oročena za to veče, do 21 čas. Pretpostavljam da iza toga stoji neka vrsta odogovra, ako Vučić ne ispuni nijedan zahtev. Koliko sam ja razumeo, reč je o nenasilnom otporu, koji se može ispoljavati na različite načine”.
Sagovornik Nove kaže i da u interesu građana koji dolaze na protest nije sukob, ali ukoliko dođe do njega, krivica će biti na strani vlasti.
“Ni 15. marta ni sada sukobi nisu u interesu građana koji se okupljaju. Prema tome, ako u subotu dođe do sukoba, bez ikakve dileme, krivica će biti na strani vlasti. Kao što je krivica i ono što se desilo na protestu u martu oko 20 časova, na strani vlasti. Iako oni sada mogu da dokazuju, kako niko nije naredio upotrebu onoga što je ličilo na zvučni top, jasno je da to nije puklo samo od sebe. Ni tada, a pogotovo ovaj put u interesu građana nije nikakav sukob. Nažalost, jedan deo izvršne vlasti smatra da bi to bio najbolji način. Bilo da je reč o provokacijama ili izazivanjem namernih incidenata od strane ubačenih grupa. To se može videti i iz nekih poruka, da ne kriju da su spremni da upotrebe silu. Ljudi koji na dnevnom nivou krše Ustav i zakon, počevši od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, koja je 25. novembra prošle godine izvršila državni udar, to je nažalost malo političara iz opozicije konstatovalo da je to tako”, zaključuje Milivojević.
Foto: Vladislav Mitić/Nova.rs
Anđela Đokić Nova
