На новобеоградским тезгама, депримирајућа слика. Пуне тезге испред којих се нико не задржава.
„Ситуација је катастрофална, дно дна. Нико више не долази, чак ни оне најоданије муштерије. Цене на пијаци нису порасле али су трошкови продаваца отишли у небо. Гориво, порези, све је поскупело. Ево, верујте ми, не знам ни сама зашто сам овде, плаче ми се. Најжалије ми је ове дивне хране. Све ово ћу да побацам на крају јер ово није воће и поврће напумпано хемикалијама, ово је права домаћа храна а она не може да стоји дуго“, рекла је бака Дуца, испред које су уредно послагане гајбице са паприком, парадајзом, краставцем и кромпиром.
Њена пријатељица са тезге поред прикључује се разговору и даје своје виђење ситуације.
„Некада су људи куповали праву здраву храну, само погледајте шта се десило кад су прешли на ову индустријску храну и пластично воће. Сви су постали болесни, ја сам сигурна да је то све звог којекаквих пестицида и отрова. Доласком хипермаркета воће и поврће је дефинитивно изгубило на квалитету“, наводи продавачица.
Ни на Земунској пијаци ситуација није другачија.
„Осамдесет посто људи се повукло, остали смо само ми, будале“. Тако разговор за Нова.рс започиње Душан, пољопривредник из Ритопека који већ петнаест година држи тезгу са домаћим јабукама на тезги у Земуну.
„Никад овако лоше није било. Нико не долази а трошкови су огромни. Ево, ја имам две тезге, обе су пуне јабука из мог дворишта које нажалост више нико не купује. Две тезге ме коштају 800 динара дневно, још 200 динара плаћам за њихово изношење сваки дан. На све то, имам додатне трошкове од 8.000 динара месечно за резервацију тезге и свакодневне трошкове за храну, гориво и пут који су огромни“, наводи Душан који свакодневно нуди свеже и непрскано воће поред Господске улице у Земуну.
„Могу да потврдим да је на свим пијацама у граду осамдесет посто мање људи него раније. Пре десетак година је на Земунској пијаци било нас тридесетак. Сада нас је тројица.“, рекао је Душан, показујући на празан плато на ком су пољопривредници некад излагали галу, глостер, златни и црвени делишес, ајдаред и друге сорте јабука.
„Све јабуке које видите у великим маркетима су наше јабуке и то оне најлошије. Наше домаће јабуке се откупљују по цени од 5 до 25 динара по килу, затим се бирају најбољи примерци и они се извозе у Русију а они најгори остају у српским маркетима“, наставља Душан и додаје.
„Иста је цена и на пијаци и у маркетима. Код мене имате јабуке од 10 до 120 динара по килограму. Разлика је у томе што су на пијаци далеко квалитетнији примерци. Тужно је то што више нико не купује, људи су се одвикли. Верујте ми, ужасно је ово што се дешава, толико је лоша ситуација да врхунске јабуке продајемо откупљивачима по индустријским ценама – пет динара по килограму. Онда они шлепере тих јабука препродају великим маркетима за 25 динара. Ухватили су нас у шему и то је то“, закључује Душан равнодушно.
Димитрије Петровић Нова
