Државна ревизорска институција (ДРИ) данас је упозорила да се стотине милиона динара пореских обвезника троши на плаћање комисија и радних тела у јавном сектору без јасних критеријума и контроле њиховог рада и да њихови чланови углавном добијају накнаде за посао за који већ примају редовну зараду.
У извештају ДРИ о ревизији сврсисходности пословања „Оправдност формирања комисија и других сталних и привремених радни тела у јавном сектору“ наведено је да не постоји евиденција о комисијама и да њихови оснивачи најчешће нису утврдили рок завршетка посла, због чега оне раде годинама.
Не постоје критеријуми за оснивање комисија
– Не постоје или нису прецизирани критеријуми за оснивање комисија, број чланова и висину наканде за рад у комисијама, што ствара ризик од прекомерног трошења средства. Руководиоци органа користе дискреционо право у одређивању накнада, што доводи до великих разлика у начину обрачуна и висини накнада – рекао је на конференцији за новинаре председник ДРИ Радослав Сретеновић.
Он је истакао да често руководиоци формирају комисије за обављање истих или сличних послова који су у надлежности корисника буџетских средстава, тако да се исти посао два пута плаћа, а дешава се да се формираја и две комисије са истим или сличним задатком.
ДРИ је контролом оправданости формирања комисија у јавном сектору у 2014. години обухватила 14 корисника буџетских средстава, међу којама су Генерални секретаријат Владе, министарства просвете, правде и финансија, три града и седам општина.
На основу података које је државним ревизорима доставио 191 буџетски корисник утврђено је да је било формирано 6.860 комисија и других сталних и повремених радних тела од чега су члановима 2.610 комисија исплаћене накнаде у укупном износу 904,6 милиона динара.
Просечно по члану комисије 53.000 динара
Највећи износ накнада исплаћен је у локалним самоуправама, око 507 милиона динара, а у министарствима приближно 304 милиона динара. Просечно је по члану комисије исплаћено око 53.000 динара. Ти подаци односе се на два одсто корисника буџетских средстава.
Врхавни државни ревизор Сектора за ревизију сврсисходности пословања Светлана Тома Анокић је казала да су поједини председници општина у којима је обављена контрола признали да су одређене комисије формиране да би се подмирили политички и страначки апетити, као да је то прилика да се додатно плате стручњаци који нису задовољни редовним примањима у јавној служби.
Пећинци рекордери – осам комисија за избеглице
Она је навела пример да у општини Пећинци постоји седам или осам комисија задужених за избеглице, да су у Бачком Петровцу накнаде примали чланови комисија за уништавање печата која је заседала само пола сата, а да је у Ковину комисији за попис непокретности, што је редован посао локалних самоуправа, исплаћено 454.000 динара.
ДРИ је Влади Србије препоручила да у јавном сектору утврди и преиспита број сталних радних тела, број њихових чланова и право на накнаду и да нормативно уреди ту област, као и да обавеже кориснике јавних средстава да на транспарентан начин извештавају и објављују податке о сталним и повременим радним телима.
Корисницима буџетских средстава препоручено је да приликом оснивања комисија јасно дефинишу њихов циљ и задатак, број чланова, рок завшетка посла и висину накнада, ала и да преиспитају потребу плаћања и висину накнада за рад у комисијама.
Оправданост оснивања комисија у јавном сектору је трећа ревизија сврсисходности пословања коју је урадила ДРИ, а претходне две су биле о коришћењу службених возила и располагању државном имовином. Наредна ревизија сврсисходности обухватиће сопствене приходе директних и индиректних буџетских корисника.
Сретеновић: Без притисака на ДРИ у случају „Србијагаса“
Државна ревизорска институција није трпела никакве притиске у вези подношења кривичних пријава у „Србијагасу“ због утврђених неправилности у раду и Институција је учинила све што је било у њеној надлежности када је у питању ревизија пословања тог предузећа, изјавио је данас председник ДРИ Радослав Сретеновић.
– Оно што је било у надлежности ДРИ је урађено у складу са законом и поднете су одређене пријаве и поступак је завршен, а неке су одбачене због застарелости. Све што смо имали смо написали у извештају и објавили – рекао је Сретеновић одговарајући на питање новинара Инсајдера.
Упитан да ли је постојао било какаве непримерени притисак да се не поднесу кривичне пријаве, Сретеновић је одговорио да није било притисака на ДРИ.
– У самом поступку ревизије Тужиластву у Новом Саду поднели смо информације о ненаменском трошењу, односно злоупотреби трошења средстава у „Србијагасу“. Институција (ДРИ) се не бави истрагама и не може да даје податке – рекао је Сретеновић и упутио даље на Тужилаштво: „То је питање за њих зашто није покренут поступак“.
(beta, tanjug, blic)
