Убише нас трговачке марже! Иако је просечна плата у Србији око 370, а у Немачкој 2.400 евра, грађани Србије свакодневно у продавницама за исте производе издвајују више него Немци.
Осим хлеба, који је и у Немачкој скуп, готово све основне животне намирнице јефтиније су него код нас.
– Верујте ми, цене већине основних животних намирница су ниже него код нас. Запрепастио сам се кад сам видео да у Немачкој дечја „хип кашица“ кошта мање од 110 динара (0,95 евра), а на снижењима је можете наћи и за 65, док код нас за такву исту треба издвојити скоро 227 динара. Што се тиче слаткиша, Немачка је прави рај, јер, рецимо, „киндер јаје“, које наша деца једу кошта 100 динара, а оно које једу немачка 60 (0,50 евра). Па о каквом наталитету ми причамо – огорчено прича Милош Живковић, читалац „Ало!“ који се пре неколико дана вратио из Дортмунда.
– Паковање прашка „аријел“ од 15 килограма је 1.845 динара (15 евра), а у Србији скоро исто толико новца мораћете да издвојите за упола мању количину, тачније за 8 килограма. Ништа боље није ни са смрзнутим поврћем, јер Немци 750 грама смрзнуте мешавине плаћају 110 динара (0,99 евра), док ми за паковање од 450 грама издвајамо невероватних 150 динара. За шта год да се ухватите, схватите да плаћате више, а добијате мање – каже наш саговорник и напомиње да су у Немачкој на удару једино пушачи, пошто они за паклицу цигарета треба да издвоје око 740 динара (6 евра) – преноси Живковић.
Међутим, како Милош каже, деликатесне производе – разне саламе, кобасице, шунке и слично, Немци углавном купују у паковањима од 150 до 200 грама, све је већ насецкано и упаковано. Тако је и са качкаваљем. Просечан качкаваљ, трапист или гауда – у паковању од 200 грама можете пазарити по цени од 120 до 240 динара. За те млечне производе у Србији дали бисте више новца, поготово када је реч о већ исеченим и тако упакованим сиревима.
Дејан Гавриловић из Удружења „Ефектива“, организације потрошача, у разговору за „Ало!“ каже да је основи разлог за скупљу робу у Србији жеља трговаца за што већом зарадом.
– Заправо, две ствари утичу на цене у Србији – велике трговачке марже и непостојање праве конкуренције, која би допринела да марже, па самим тим и цене хране буду ниже. Овако имамо на репертоару трговачке игре које се одвијају неометано, а на штету свих нас – објашњава Гавриловић за „Ало!“.
Чињеница је да велики трговински ланци још увек нису дошли на српско тржиште, на ком тренутно влада снажни монопол, пошто два највећа трговинска ланца имају преко 50 одсто учешћа и самим тим диктирају цене. Према речима неких економиста, трговачке марже код нас иду и до 25 одсто, док је у свету уобичајена маржа око 12 одсто.
Производ Дортмунд Београд
млеко 2л 60 110
сирни намаз (200 г) 60 150
рибљи штапићи (300 г) 130 190
тестенина (500 г) 93 200
милка чоколада (300 г) 220 360
улошци 20 комада 120 220
лимун кг 120 260
Коца-Кола 2л 120 125
кисела вода 24 40
* просечне цене у динарима
