Према подацима Завода за статистику међугодишња инфлација је 3,3 одсто, односно за толико су у јуну биле веће цене него у јуну прошле године, а за отприлике толико су цене веће и у односу на почетак 2021.
За сада, може се рећи да цене меса и уља дивљају последњих месеци, а придужило им се и гориво. Скоро све категорије меса су поскупеле и то посебно последњих недељу, две дана мада то још није обухваћено статистиком цена.
Ако је пилећи батак у јуну коштао 287 динара, сада је у продавницама од 340 до 380 динара, мада се у појединим трговинским ланцима може наћи на акцији за 200 динара, али је време трајања акције ограничено.
Килограм свињетине је достигао цену од 400 динара на акцији до 550 динара у редовној продаји.
Килограм јунетине са костима је са 610 динара у јуну скочио на 700 до 730 динара у трговинским ланцима данас.
Уље је у јуну имало цену од у просеку 176 динара што је за 32 одсто више него у истом месецу прошле године и сада је на том нивоу.
Остале основне намирнице као што су млеко, јогурт, брашно и хлеб углавном стагнирају последњих годину дана.
Док је пастеризовано кравље млеко поскупело 2,8 одсто, стерилисано је задржало скоро исту цену или чак благо појефтинило.
Брашно је задржало исту цену, док је бели клеб поскупео 2,6 одсто. С друге стране, на смањење укупних цена деловало је појефтињење воћа за више од 10 одсто на годишњем нивоу.
Мимо хране, поскупела су и алкохолна пића, вино за 6,6 одсто, жестока пића за 4,9 одсто, док је дуван поскупео 6,8 одсто (годишњи раст цена у јуну).
Утиску свеопште скупоће допринело је и поскупљење комуналија. Снабдевање водом и друге комуналне услуге као што је одношење смећа је поскупело за девет одсто, струја 8,2 одсто. На сву муку и цена горива од почетка година расте, па је литар безоловног бензина достигао 162 динара, а евродизела 164 динара. У марту су цене биле 145 и 152,5 динара по литру.
Овај тренд поскупљења није резервисан само за Србију. Према подацима ФАО у јулу ове године цене прехрамбених намирница биле су 31 одсто веће него у истом месецу претходне године и то након благог пада у јуну. Овоме су пре свега допринеле цене житарица и јестивих уља.
“Поскупљења у Србији су део светског тренда раста цена”, објашњава за Данас, Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду додајући да раст цена прехрамбених производа последица и лоше године у неким од највећих произвођача пољопривредних производа прошле године.
“Србија иначе има вишкове хране. Прошле године имали смо најбољу комбинацију, добар род и високе цене, па смо чак у првом кварталу ове године имали суфицит у трговинској размени. Тај раст цена се прелива и на наше потрошаче, а најбољи пример је раст цена уља узрокован ценама у иностранству када наши извозници нису хтели овде да продају јефтиније него напољу. Поред хране имамо и раст цена метала, грађевинских материјала, а сада и нафте”, оцењује Арсић.
Према његовим речима, још није јасно да ли је узрок раста цена поремећај на тржишту, на пример прекид ланаца снабдевања због пандемије или цене гурају на горе фискална и монетарна експанзија широм света или другим речима вишак пара који се појавио на тржишту.
“Ако овај раст цена потраје онда ће бити јасно да је узрок инфлације фискална експанзија коју смо и ми имали у пандемији, и монетарна експанзија, мада је код нас то мањег обима него у великим државама. Још раније су се видели ефекти штампања новца, кроз високе цене имовине, пре свега некретнина, затим акција и то док је свет био у рецесији прошле године”, напомиње Арсић.
Он истиче и да је раст цена у Централној Европи, рецимо Чешкој и Мађарској већи него у Западној Европи и да је то последица раста плата, који и ми имамо.
“Изгледа да ће висока инфлација свести раст плата на ниво који одговара расту производње”, оцењује Арсић. Према подацима РЗС, мајске (последње објављене) плате су на годишњем нивоу порасле номинално 10,1 одсто, а реално 6,3 одсто.
Право питање је да ли ће цене хране наставити да расту и на јесен. Агроекономиста Милан Простран истиче да цене хране пре свега ограничава куповна моћ потрошача.
“Од прошле године је присутан раст цена житарица и уљарица и то се посредно одражава и на раст цена меса. Ево последњих дана имамо и поскупљење пилетине. Морам рећи да ме та поскупљења не забрињавају јер њих ограничава скромна потрошачка моћ грађана. Код меса је рецимо специфично да како поскупљује, тако људи купују мање квалитетне делове. На пример, са бута се прелази на јефтиније делове и тако се прилагођавају ономе што имају у џепу. Сад од септембра треба спремати децу за школу и неће бити превише новца на располагању”, оцењује Простран указујући и да не треба искључити ефекат раста потрошње меса због дозвољавања разних славља којих прошле године није било.
Он истиче да је кукуруз већ достигао јако високу цену и не очекује даље поскупљење, док би пшеница могла благо да поскупи и зато што род у Русији није тако сјајан као што је очекивано. Према његовим речима, док род сунцокрета одлично стоји, највећа је неизвесност како ће суша погодити соју.
А где су робне резерве
Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије истиче да расту цена доприноси и покушај произвођача и трговаца да надоместе губитке од прошле године због пандемије. “Они прате раст плата, али ценовници најтраженијих производа осим уља и меса нису нарочито порасли. Питање је зашто наше робне резерве не интервенишу и да ли имају са чим у случају поремећаја на тржишту, као што је било са уљем”, напомиње Паповић.
М. Обрадовић Данас
