Неопходно је да струја за домаћинство и привредну поскупи од 15 до 20 одсто, док би цена гаса за домачинства требало да буде и 65 до 70 одсто виша, пише Фискални савет. У Анализи о структурним проблемима српске енергетике у светлу глобалне кризе, Савет указује да је то потребан, али не и довољан услов за оздрављене ЕПС.
„Овакво повећање не само што би зауставило тренутно финансијско ‘крварење’ предузећа већ је и економски оправдано – пошто садашња цена за домаћинства није на економски одговарајућем нивоу, а подстиче и нерационалну потрошњу. Притом, чак и с оваквим повећањем, цена за домаћинства у Србији остала би међу најнижим у Европи (уз Грузију и Украјину)“, пише у анализи Фискалног савета.
Раст цена, напомињу у савету, није довољан за опоравак ЕПС.
„Овде се пре свега мисли на привремено замрзавање масе зарада у предузећу, повећану контролу јавних набавки, као и отпочињање бројних других реформи које ће се завршити у средњем року“, стоји у анализи.
Како се истиче, досадашњи начин вођења ЕПС не сме се толерисати, при чему се наводи и да су губици и крађа струје достигли 12 одсто – двоструко више од земаља са којима Србија може да се пореди.
ЕПС покрива губитке фирми
„Поједностављено речено, ЕПС (и ЕДС) одавно су почели да занемарују своју основну функцију – а то је да обезбеде стабилно снабдевање Србије електричном енергијом по тржишним условима и граде електроенергетску инфраструктуру потребну за економски развој и просперитет земље. Уместо тога, ЕПС послује под снажним политичким утицајем, користи се као извор финансијских средстава за покривање бројних неуспеха домаће економске политике, а друштвена улога проширена му је и на социјалне циљеве (како у погледу ниских цена струје, тако и у погледу запослености). ЕПС, на пример, већ дужи низ година покрива губитке ГСП-а, Јумка и других неуспешних државних предузећа толеришући им неплаћање обавеза; имплицитно финансира неприватизована предузећа која су се раније одвојила из система (Про тент, Колубара услуге и други) и друго“, указује Фискални савет.
Губици Србијагаса
У анализи се говори и о Србијагасу уз подсећање да су укупни губици ЕПС-а и Србијагаса током грејне сезоне 2021/22. износили око милијарду евра.
„Од досад направљених губитака, приближно половину (тј. око 500 милиона евра) већ је финансирао државни буџет дотацијама Србијагасу. Преосталих 500 милиона евра платио је засад ЕПС, махом узимајући кредите за ликвидност. Питање је, међутим, да ли ће и овај дуг ЕПС-а у једном тренутку пасти на терет пореских обвезника, јер је тренутно пословање ЕПС-а неодрживо“, наводи се у извештају Фискалног савета.
Фискални савет констатује да цена гаса зависи од увозне цене.
„Цена гаса за привреду морала би да порасте за око 75 одсто, колико је скочила у другим земљама Централно-источне Европе још у другој половини 2021. године, док је цена у Србији остала практично замрзнута. Због таквог раста цене гаса у региону, одржавање ниске цене за домаћа предузећа, нарочито у разменљивом сектору, економски је неоправдано“, наводи савет.
То, како се објашњава, заправо значи да сви порески обвезници субвенционишу екстра профит предузећа која имају знатно ниже трошкова енергената од конкуренције.
„Само за појединачна предузећа из енергетски интензивних делатности, а која производе за домаће тржиште требало би размотрити одобравање привремене државне помоћи у складу с европском праксом. Цена гаса за домаћинства требало би да поскупи за 65-70 одсто што на први поглед изгледа као велико повећање, али не би био преседан пошто су сличне цене важиле током 2013- 2015. године. Цене централног грејања требало би да порасту у распону од 10-40 одсто у зависности од учешћа трошкова гаса у укупним трошковима топлана“, указује се у анализи Фискалног савета.
Војислав Стевановић Н1
