Од понедељка се очекује стабилизација и пад цена јестивог уља у трговинама. Литар ће зависно од произвођача, бити повољнији за пет до седам динара
ОВОГ лета јестиво уље плаћали смо скупље за око 25 одсто, али од понедељка се очекује стабилизација тржишта и пад цена. Произвођачи уља, међутим, не желе да прецизирају колико ће тачно цена уља бити повољнија. Ипак, сазнајемо да ће литар на рафовима већ следеће недеље бити за пет до седам динара јефтинији, а у наредном периоду очекују се и нова појефтињења.
Зависно од произвођача, литар зејтина у трговинама тренутно кошта од 127 до 141 динар. До поскупљења је дошло јер је, како наводе добављачи, прошле године било више уља на тржишту, а сада су залихе скоро потрошене. То је условило поскупљење, а раст цена изазвали су, како тврде уљари, и њихови већи трошкови уочи нове сезоне и откупа сунцокрета. Ипак, цена ове намирнице у великој мери зависи од светских економских кретања.
– Цена јестивом уљу пада на светском тржишту, а ускоро ће се ти трендови прелити и код нас – каже за „Новости“ Олга Чуровић, директор Пословне заједнице за индустријско биље. – Кретање цена уљарица и производа на бази уља диктира искључиво светско тржиште, па очекујем да ће цена зејтина на нашем тржишту да се стабилизује и смири. Било је тренутних искорака око цена сировине, сунцокрета, али то је кратког даха.
И велики произвођачи јестивог уља најављују стабилизацију и пад цена зејтина.
– Од понедељка, 31. августа, ступиће на снагу смањење цене сунцокретовог уља у малопродаји, у складу са кретањима на светском тржишту и са ценама сировине – кажу за „Новости“ у компанији „Викторија оил“. – Уколико се овај тренд настави, пратиће га и наша уљара.
У Привредној комори Србије кажу да је тржиште сунцокретовог јестивог уља годинама стабилно, такво се очекује и у наредном периоду, јер Србија осим задовољења сопствених потреба, има значајне количине које традиционално извози.
По потрошњи зејтина, са просечних 11,3 литра годишње по глави становника, лидери смо у Европи. Чак 98,7 одсто уља које се прода у Србији отпада на сунцокретово, док свега нешто више од једног процента заузимају све друге врсте. Прометници кажу да су српски потрошачи навикли да користе уље у великим количинама, али има и оних који су се због беспарице окренули алтернативи. Један део потрошача редовно купује маст.
УМЕСТО ЗАРАДЕ, „БЕРУ“ ГУБИТКЕ
НИ вршачки пољопривредници нису задовољни аконтном ценом откупа сунцокрета од 36 динара по килограму. Кажу да је са том ценом немогуће покрити трошкове сетве и жетве, због чега ће трећу годину заредом уместо зараде са њива „брати“ губитак. Жетва сунцокрета у вршачком атару је почела прошле седмице. Први откос показује да је овогодишњи принос много мањи него лане.
У Бачкој беру више од 2.000 килограма сунцокрета по јутру, док се код нас род креће тек од 1.000 до 1.200 килограма по јутру. Негде чак и мање од тога. Имајући то у виду, понуђена откупна цена од 36 динара је мизерна. По тој рачуници ми ћемо чак бити у губитку од око 50 евра по јутру – каже Милован Милутиновић, ратар из Вршца. Са 45 динара по килограму могли би да се покрију трошкови.
„ЋУТЕ“ О ОТКУПУ У „ВИКТОРИЈА оилу“ кажу да ће финална цена откупа сунцокрета бити формирана у складу са референтним тржишним ценама у земљи и региону, током жетве и по њеном завршетку. Друге уљаре, попут „Дијаманта“, „Баната“, „Витала“ и „Сунца“, још нису дефинисале своје цене.
