А све је почело давне 1995-те, 23. априла. Био је Ускрс и по обичају окупило се младо и старо да прославе велики хришћански празник. А како Тодоровићи важе за спортску фамилију, одиграла се утакмица у малом фудбалу ОЖЕЊЕНИ против НЕОЖЕЊЕНИХ. Ожењенима је фалио један играч и тада, али само тада су „позајмили“ играча ван Тодоровића. После, на свим првим утакмицама играли су само Тодоровићи или деца чије су мајке из Тодоровића. Да би се допунио број а и због својих квалитета играју и девојке из Тодоровића, заједно са мушкарцима.
Неожењени су женидбом мењали екипу а има обрнутих случајева. Године нису ограничавајући фактор, ни горе ни доле. Такође ни килограми не утичу на избор у екипе, само се измере пре утакмице, да направе поређење са претходним годинама.
ОЖЕЊЕНИ ПРОТИВ МОМАКА- више овде
Један од носиоца фудбалске игре Неожењених данас је Ђорђе, рођен у новембру 1995. у години када је одиграна прва утакмица априла 1995.год. Растао је са турниром који траје читав његов живот. Био је исувише мали да се услика на првој фотографији са турнира 1996.год. али је после стасавао уз турнир и старије. Сада се трајање турнира везује за њега као што се и он везује за постојање тог турнира.
Како кажу из породице Тодоровић, многи учесници ранијих турнира нису данас међу живима али су заслужни за постављање основних породичних начела којих се сви придржавају, а то су:
Деци, од малих ногу причати о својим прецима, о месту њиховог рођења, о њиховим делима;
Одржавати и неговати култ породичног окупљања и дружења на којима се размењују основне информације, шири позитивна енергија;
Промовисати поштовање старијих од стране млађих и обрнуто, стимулисати лепе активности, дружељубивост као и помоћ младима;
Радити на томе да женска деца када оду из Тодоровића увек осећају потребу да се одржава веза са том фамилијом и Бегаљицом;
Ко дође у Тодоровиће да се осећа вољено и срећно.
Правило је и да ништа од правила не наметати на силу, већ свако да дозира меру која њему одговара.
ТОДОРОВИЋИ=ЧВРГИНИ
-Нас Тодоровиће зову још и Чвргини! Чвргани! Легенда каже, а можда је и истина, да је наш предак Марко Тодоровић једном приликом из некаквих својих разлога улазио на коњу у кафану. Или није добро проценио висину или је коњ мало брже ушао, углавном он удари главом у врата. Како је ударац био мало јачи изађе му на глави чворуга па људи почеше да га задиркују чврга, чврга и тако му тај надимак оста занавек. По њему су нас после тога све звали Чвргини. Некоме је сметало (поготово деци) али сада се скоро нико на то не љути, напротив, поносимо се тиме! То је и мало појашњење ове стилизоване чворуге на слову Т ( тау), симбола породице Тодоровић. За све ово време одржавања утакмица смо имали понекад и посматраче са стране али ово ипак остаје породично дружење. Основни подаци, занимљивости као и резултати фудбалског меча се запишу, за успомену и дуго сећање. „Запиши да би и Бог запамтио“ каже Андрић, па ће и фотографије са тих дружења остати у срцима и архиви породице Тодоровић из Бегаљице, каже Мирољуб Тодоровић за Жиг Инфо.
ЕЖИ
