Мајка, иако зна да су деца самовољно отишла, односно да су јој побегла, након сат времена од како јој је ћеркица јавила, позива полицију, која се већ налази код Зорана, да пријави киднаповање деце од стране оца.
Време је одмицало, а радника из центра за социјални рад из Гроцке нигде на видику. За то време у Зорановој кући патрола полиције са инспекторком и децом која полако тону у сан. Деца су већ била увелико заспала, када се пола сата испред поноћи појавио радник центра за социјални рад. Дошао је упоредо са мајком, која је инсистирала да се отац удаљи од деце, по судској забрани, како би их она преузела. Тако је полиција удаљила Зорана из сопствене куће. Ту негде око поноћи, Зоран је био удаљен у доњем делу дворишта, како би његова још увек законита супруга ушла у кућу и одвела децу.
Зоран је у тами дворишта био са полицајцима који су стајали поред њега, како не би ушао у сопствену кућу. У тами је чуо плач и вриску деце. Није смео да реагује, није хтео да прекрши забрану. Кроз сузе је гледао како мајка одлази са децом у аутомобил, у којем је био и њен садашњи дечко.
Зоран је те вечери био срећан што види децу, али је знао да ће мајка искористити овај тренутак и злоупотребити га. Како има забрану приласка од триста метара, морао је да позове полицију у Гроцкој да пријави да су деца дошла код њега кући, односно да су побегла од мајке. Како је изгледало то вече, погледајте:
Први део приче о Бегаљичком Ђорђу – кликните ОВДЕ
Други део приче о Бегаљичком Ђорђу – кликните ОВДЕ
Трећи део приче о Бегаљичком Ђорђу – кликните ОВДЕ
Четврти део приче о Бегаљичком Ђорђу – кликните ОВДЕ
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
