Majka, iako zna da su deca samovoljno otišla, odnosno da su joj pobegla, nakon sat vremena od kako joj je ćerkica javila, poziva policiju, koja se već nalazi kod Zorana, da prijavi kidnapovanje dece od strane oca.
Vreme je odmicalo, a radnika iz centra za socijalni rad iz Grocke nigde na vidiku. Za to vreme u Zoranovoj kući patrola policije sa inspektorkom i decom koja polako tonu u san. Deca su već bila uveliko zaspala, kada se pola sata ispred ponoći pojavio radnik centra za socijalni rad. Došao je uporedo sa majkom, koja je insistirala da se otac udalji od dece, po sudskoj zabrani, kako bi ih ona preuzela. Tako je policija udaljila Zorana iz sopstvene kuće. Tu negde oko ponoći, Zoran je bio udaljen u donjem delu dvorišta, kako bi njegova još uvek zakonita supruga ušla u kuću i odvela decu.
Zoran je u tami dvorišta bio sa policajcima koji su stajali pored njega, kako ne bi ušao u sopstvenu kuću. U tami je čuo plač i vrisku dece. Nije smeo da reaguje, nije hteo da prekrši zabranu. Kroz suze je gledao kako majka odlazi sa decom u automobil, u kojem je bio i njen sadašnji dečko.
Zoran je te večeri bio srećan što vidi decu, ali je znao da će majka iskoristiti ovaj trenutak i zloupotrebiti ga. Kako ima zabranu prilaska od trista metara, morao je da pozove policiju u Grockoj da prijavi da su deca došla kod njega kući, odnosno da su pobegla od majke. Kako je izgledalo to veče, pogledajte:
Prvi deo priče o Begaljičkom Đorđu – kliknite OVDE
Drugi deo priče o Begaljičkom Đorđu – kliknite OVDE
Treći deo priče o Begaljičkom Đorđu – kliknite OVDE
Četvrti deo priče o Begaljičkom Đorđu – kliknite OVDE
Za Žig info:
Željko Matorčević
