За време старе Југославије, након 1944. године започела је безрезервна и систематска харанга на све оно што се не уклапа у њену идеолошко-политичку матрицу.
Након преузимања имовине Краљевине Југославије, прва се на удару нашла приватна имовина домаћих и страних лица, која је мерама државне принуде као што су конфискација, секвестрација, аграрна реформа, колонизација и национализација, без обзира на вољу власника и без икаквог обештећења, одузимана и претварана у државну, односно друштвену својину.
Законом о аграрној реформи и колонизацији 1945. године су од приватних власника (сељаци и други власници, банке, предузећа, акционарска друштва, цркве) у корист државе одузети бројни земљораднички и неземљораднички поседи пољопривредног и шумског земљишта, као и земљишни поседи цркава, манастира, верских установа и задужбина.
Тако је и фамилији Стекић одузето крајем 50-их година прошлог века део пољопривредног земљиша у Врчину, на којем се сада налази фудбалски терен и део парцеле све до Железничке станице.
Затим је након више од шест деценија чекања, денационализација у Србији добила је законски оквир. Ранији власници, њихови наследници и правни следбеници, коначно, после више од шест деценија, могли су да очекују враћање одузете имовине, или бар обештећење у обвезницама.
Где год је то могуће, биће враћена баш она имовина, која је и одузета. Предвиђена је и компензација кроз неку другу непокретност у државној својини, која по вредности одговара оној која је национализована, конфискована, експроприсана, најавили су увођењем закона о такозваној „денационализацији“ у Србији.
Право да врате своју фамилијарну парцелу, односно данас две парцеле, поднели су Стекићи. Доказивали су на више надлежних места да имају право својине и то доказивање је трајало годинама. И када су дошли до готово до краја агоније, нови проблем- из ГО Гроцка не решавају решење.
-2011 године поднели смо захтев за конверзију власништва катастру у Гроцкој. Након две године успели смо, тек уз помоћ заштитника грађана, да добијмо њихово решење на које смо ми уложили жалбу другостепеном органу (Министарству саобраћаја и инфраструктуре) . Овај орган поништава решење Катастра Гроцка којим предмет враћа на понављање поступка. По добијању решења они се више не оглашавају . Не знам колико смо им мејлова послали са захтевом да понове поступак. На крају смо поднели и писани захтев рачунајући да мора да дају неки одговор . Како нису ни на писани захтев одговорили почели смо да пишемо свим могућим институцијама па и премијеру . Градоначелнику смо се обратили прошле године и одговорио је да ће по хитном поступку видети да реши наш проблем, нажалост до сада ништа . Од премијера смо такође добили повратни одговор да ће хитно да реше проблем и онда настаје ћутање. Испекција рада је, као, одреаговала наложила решавање у року од три дана. Међутим у року од три дана Катастар нас обавештава да ће затражити стручно мишљење па када добију, донеће решење. И ево већ колико недеља се чека стручно мишљење и ако имају јасна упутства министарства. Проблем је што је једну парцелу узурпирао Спортски клуб Врчина . Нама је све јасно да велики утицај на службу катастра као и на остале службе при општини има Драгољуб Симоновић,али нам није јасно да премијер толико о поштовању закона и права грађана говори а да у том правцу не ради ништа.И да могу институције тако неодговорно да се понашају и да нико не сноси никакву одговорност, кажу за Жиг Инфо из породице Стекић.
Добијали су Стекићи и претње. Како кажу, све то због тога што траже своје. Претње су пријавили полицији а записнике верно чувају. Ко зна, можда им некада затреба. За сада, не преостаје им ништа друго него или да сачекају коначно решење из Гроцке или можда, као што је то случај из Брестовика, да преору игралиште и посаде воће. Грађани општине Гроцка би требали да провере власништво своје имовине да једнога дана не установе да нису власници.
За Жиг Инфо:
Жељко Маторчевић
