Бард домаћег глумишта Петар Божовић дао је интервју за магазине “ЕКСПРЕС”.
У свом интервјуу, између осталога навео је своје мишљење о данашњој политичкој ситуацији, као И да би волео да покрене трећи српску устанак, и то на подручју потопљене Грачанице:
– Код нас је 42 одсто неписменог становништва, али веруј да ми је некако лакше од тих неписмених, који претпостављам живе на селу, па нешто и раде тамо… Ови полуписмени су опасни, то је маса људи која је ни тамо ни овамо, а која је подложна свакој политици, сваком гласу, вели глумац и наставља у истом стилу:
– Желео бих да дигнем трећи српски устанак и то да буде сужен на подручје Ваљевске нахије. Зашто? Због свесног и планираног уништавања наследства Немањића. Мала Грачаница код Ваљева се потапа. Гледао сам почетак, како улази вода – вода им стала дабогда. Знате какви су наши проблеми са рушењем наших светиња у окружењу, од Косова да кренемо, а сад ми то радимо у срцу Србије. У срцу Шумадије, у срцу устаничког Ваљева, у срцу места Сече кнезова, у срцу места рођења Ненадовића, Десанке Максимовић… И то се дешава без икаквог отпора црквених власти, са одобрењем тих градских власти. Јер они су давно некад потписали нешто и договорили се…
Као да на земљи владају само ови закони донешени од стране месних заједница и општина, а Божији закони не вреде ништа, тако да можете да рушите једну лавру Немањића из 13, 14 века, овако тек. Не размисливши, не покушавши да поновимо подвиг што је урадила Анита Сковран са Пивским манастиром. Да изнесеш камен по камен, још је овај мањи од Пивскога манастира. Али не, то је урађено, да би апсурд био већи, због водоснабдевања Ваљева. А, какве ли ироније, тај предео Ваљева и нахије је најбогатији водом у Србији. Гледао сам тај ужасни призор који је раван геноциду културном, када поп држи литургију где му је вода до колена. А да је било правде били би свезани за стубове сви који су то одобрили, а да им вода долази све више и више и да пређе преко безбожних уста која су то дозволила, оштар је Петар био у свом интервјуу за “Експрес”.
Приредио:
Жељко Маторчевић, Фото: Саша Џамбић
