Само током фебруара и марта Влада Србије донела је 40 решења о утврђивању јавног интереса са експропријацију непокретности на одређеним подручјима. Између осталог, и за експропријацију имовине у близини Славије у центру Београда због изградње пешачког коридора код трасе метроа. Имовина се, осим за изградњу метроа, експроприше и за друге инвестиције у којима је утврђен јавни интерес – од ЕXПО 2027, преко Београда на води, до изградње путева, коридора, пруга. И код сваке експропријације предвиђено је да се власницима имовине која се одузима исплати – правична накнада. Шта то значи?
Експропријација, како за портал Н1 објашњава адвокат Светлана М. Јовић, представља законом уређени поступак принудног преласка права својине из приватне у државну.
Спроводи се када за то постоји јавни интерес што се утврђује законом или одлуком Владе на основу Закона о експропријацији.
„Непокретности се могу експроприсати или се својина на њима може ограничити само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне“, предвиђа Закон о експропријацији.
А шта је то тржишна вредност процењује се на основу података Пореске управе Србије.
Управо зато се често у пракси и дешава да власници сматрају да је накнада која им се нуди на име експропријације њихове куће или земљишта – исувише ниска и и те како мања од тржишне.
У том случају, преостаје им само да своја права траже – на суду.
„Уколико се некоме експроприше имовина из разлога проширења путева, изградње железница, мостова, школа, установа , аеродрома, стамбених комплекса или из било ког другог разлога, из општине ће контактирати власнике и понудити им износ накнаде. Ако власници не желе да је прихвате јер сматрају да је износ који им је понуђен низак, у том случају упућују се на судски ванпарнични поступак где ће се ангажовањем стручних лица и судских вештака утврдити правичан износ накнаде“, објашњава Светлана М. Јовић.
Власник коме је утврђен износ накнаде, и који није покренуо ванпарнични поступак ради утврђивања правичног износа накнаде, а догоди се да му она не буде исплаћена – има рок од 10 година да покрене поступак за принудну наплату.
Међутим, према речима наше саговорнице, другачија је ситуација са некадашњим власницима експроприсаних непокретности којима никада није утврђено право на накнаду.
„Право на утврђење накнаде за експроприсану имовину никада не застарева. То значи да власници куће, земљишта, или било које друге експроприсане непокретности, који никада нису добили утврђени износ накнаде за експропријацију, могу и сада да остваре то право. Услов је да у међувремену нису добили никакву накнаду на име експропријације“, објашњава Јовић.
Наша саговорница објашњава да се у пракси сусретала и са грађанима чије је земљиште било експроприсано пре 20, 30 година зарад изградње стамбеног насеља, а да никада о томе нису добили решење. И они имају право на накнаду по тржишним ценама које важе у тренутку доношења решења.
Дешавало се, додаје, да се исплати накнада власнику за експроприсану кућу, али да накнада за земљиште на којем се кућа налази не буде утврђена.
„У много случајева су грађани остајали без правичне накнаде за експроприсану им имовину, те наш Закон о експроприацији предвиђа право свих грађана да се и сада, иако је протекло доста времена, обрате надлежном суду и покрену поступак ради утврђивања и досуђивања новчаног износа на име експроприсане имовине. Једино што је битно јесте да у том времену ранији власници нису добили накнаду на име експропријације. Право на утврђење накнаде у овом случају не застарева“, објашњава она.
Уколико суд утврди да им је кућа, земљиште или друга непокретност експроприсана било када по основу јавног инетерса, а без накнаде, досудиће им, објашњава, износ накнаде по ценама које су на снази данас, према тржишним ценама у моменту доношења доношења судске одлуке , а не према ценама у времену када су им непокретности експроприсане.
Коридори и Путеви
Државна ревизорска институција контролисала је током претходне две године завршне рачуне Јавног предузећа Путеви Србије и Коридора Србије. Према објављеним извештајима, Путеви Србије су 2022. уложили у експропријацију земљишта 6,02 милијарде динара. Док су Коридори Србије, према извештају за годину пре, од Министарства финансија примили 7,44 милијарде динара „за исплату накнаде за експропријацију непокретности и трошкове поступка у току изградње ауто-пута“.
Shutterstock/Africa Studio
Даниела Илић Красић Н1
