Почетна » „Када је човеку пун стомак, он је срећан“: Племенити пекари широм Србије најугроженијима и трудницама бесплатно дају пецива

„Када је човеку пун стомак, он је срећан“: Племенити пекари широм Србије најугроженијима и трудницама бесплатно дају пецива

од Други Пишу
0 коментар

Доброта је једина ствар која се дељењем умножава. То није само филозофска реченица. Доказ за то су племенити пекари широм Србије, али и њихове муштерије, који помажу најугроженијима.

Када су сазнали да постати родитељи, власници једне пекаре у Земуну, Вишеслава и Миломир Мијаиловић, одлучили су своју радост поделе са другима. Свог Срећка чекали су 18 година и 248 дана.

– Знате како, живимо у таквим временима, просто ми нисмо дуго деце имали, али то је била једна симболична цена нека, ето хтели смо да се једноставно похвалимо да ћемо и ми једнога дана постати родитељи и из тих разлога смо направили акцију – један динар ивањичка кромпируша за труднице – навео је Миломир Мијаиловић.

У плану им је да питу трудницама поклањају до Срећковог 18. рођендана.

Традицију даривања хлеба започео је пре четири деценије и власник једне пекаре у Лешници код Лознице. Сада то раде његови синови и мештани тврде да из те пекаре нико није изашао гладан.

– Дај другима, Бог ће и теби дати, и тако је било, давали смо свима, у тежим временима више, сад је опет мало срећније време, али има опет неко је гладан, а кад му је пун стомак, он је срећан – навео је Зоран Тешић, пекар из Лешнице код Лознице.

Доброта станује и у Кикинди. Тамо је један Зрењанинац одлучио да сваки дан оставља пите за оне који немају довољно новца.

– Задовољан сам са оним што увече видим, јер причао сам и са тим људима што узимају они су на социјалној помоћи. Не знам колико ће то помоћи, али мени значи емотивно – истакао је Жељко Станисављев, пекар из Кикинде.

– Пуно ми значи, ја имам рак и мој унук има рак. Хвала лепо што увек добијем кад улазим и тражим увек је јако пријатно – навела је Катица Валент.

Осим власника, често и муштерије купе питу више, па је оставе за оне који немају довољно. И доброта тако расте, што се више дели.

Марија Лекић   Блиц

Можда ти се свиди

Оставите коментар