Током септембра дошло је до раста броја заражених коронавирусом, а епидемиолог Зоран Радовановић за портал Н1 наводи да тај број може и даље расти и објашњава који су разлози за то. Проблем и даље представља „продужени ковид“ који је дуга и непријатна болест, навео је Радовановић.
Институт за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут” недавно је објавио да је током септембра дошло до пораста броја заражених коронавирусом у Србији и да је регистовано стотинак случајева заразе са благим симптомима.
Посебан опрез увек мора да буде код особа са проблематичним имунским статусом и код оних са хроничним обољењима, апелује Батут.
Епидемиолог Зоран Радовановић каже да се у наредном периоду може очекивати пораст броја заражених јер „долази сезона респираторних инфекција“. Ипак, указује да тачан број заражених коронавирусом нећемо сазнати.
„У Србији се не ради систематски вирусолошка дијагностика, па не знамо ни отприлике о којој инфекцији се ради – да ли је грип, ковид, или нека друга респираторна инфекција. Ако се не истражује, онда се не зна. Може клинички да се наслути, али ако се не ради о неком посебном случају онда се не утврђује вирусолошка дијагностика“, истакао је епидемилог за Н1.
Нису одговорили на питања Н1
Питали смо „Батут“ колико је случајева оболелих коронавирусом регистровано до 22. септембра, колико је људи хоспитализовано и колико се људи тестирало, али на ова питања нисмо добили одговор.
„Батут“ није одговорио ни на питање да ли је у неким градовима/срединама посебно регистрован пораст броја заражених и да ли се у наредном периоду може очекивати ширење вируса.
Ипак, људи се и даље изненаде када чују да се неко заразио коронавирусом мислећи да вируса више нема. Зато треба направити разлику између „краја епидемије“ и „краја вируса“, јер, како Радовановић наводи, ковид ће деценијама бити присутан.
„То је сада ендемска болест. Стално ће бити присутна међу нама са повременим таласима учесталијег оболевања“, истакао је саговорник Н1.
„Вакцина нису апсолутна заштита јер се вирус мења“
Позитивна ствар је, како објашњава Радовановић, што се епидемилошка ситуација изменила, те се више не ради о опасној болести које се од раније сећамо.
„Вирус је нестабилан, али су се сојеви променили. Неколико сојева је у оптицају, али ниједан није нарочито опасан. Могао би да се појави неки озбиљнији сој, али то би сада било велико изненађење. Вирусу више одговара да буде питом и да изазива благе инфекције, јер се онда лакше расејава, а то му је циљ. Кад би доводио одмах до смрти, до би била и његова смрт“, објаснио је епидемиолог.
О ранијој смртности се, каже наш саговорник, не може говорити јер је и сама популација отпорнија на болест. Људи су, са једне стране, истиче он, стекли делимични имунитет – то је нпр. када дођеш у контакт са рођацима зараженог, а не са оболелим директно. Популација је стекла и колетивни имунитет јер смо сви бар једном били у контакту са вирусом којег је наш имуни систем запамтио и сада брже реагује, истиче Радовановић.
Ипак, из више разлога треба бити опрезан.
„Ковид напада крвне судове. Иако је сада благ, проблем представља тај ‚дуги ковид‘ који је дуга и непријатна болест. Човек се због тога месецима осећа исцрпљено, брже заборавља, нема снаге за основне активности… Није као код малих богиња – једном прележиш и то је то. Вирус се мења“, истиче он.
Управо због тога што се вирус мења, ни вакцине нас не могу апсолутно заштитити и због тога постоји и вероватноћа да ковид добијемо и други, па и трећи пут јер се сојеви вируса мењају. Нису апсолутно исти, објаснио је епидемиолог.
Шта кад се два вируса јаве у једном организму?
У организму особе могу се јавити два вируса, али онда долази до њихове интерференције. Како објашњава епидемилог Радовановић, то је процес у коме присуство једног вируса у организму спречава или отежава размножавање другог вируса.
„Током 2020. и 2021. практично да нисмо имали грип јер је Ковид био доминантан.На популационом нивоу се дешава преклапање епидемија, али обично иду једна за другом. Дешава се да се човек зарази са два вируса, али клиничка слика не буде много тежа. Није смртност нешто значајно већа“, објаснио је у разговору за Н1.
Зима – сезона грипа, прехлада и респираторних инфекција
Иако се због сезоне респираторних инфекција може очекивати пораст броја заражених коронавирусом, временски услови, за разлику од грипа, нису толико важни за ковид.
„Грипа има десет до 12 недеља у зимском периоду, док се преко лета грип се сели на јужну хемисферу. Ковида има преко целе године, али у летњим месецима много мање. Таласи могу да дођу када су погодни услови, превасходно кад је нижа температура и ниска влажност“, истакао је он.
Подсећамо, први званични случај ЦОВИД-19 у Србији регистрован је 6. марта 2020. године, а само неколико дана након тога Светска здравствена организација (СЗО) прогласила је почетак пандемије изазване коронавирусом. Пет година касније – Министарство здравља Србије прогласило је крај епидемије у Србији, али то не значи да је вирус нестао.
Током зиме, саветује епидемиолог, треба више проветравати просторије и избегавати места окупљања много људи на малом простору. Треба посебно чувати старије, али и све оне који имају слабији имунитет – дијабетичари, гојазни, људи са леукемијом или они који су имал трансплантацију органа. Укратко речено – сви они којима је ослабљен имунитет из било ког разлога.
С обзиром на то да је и сезона кретања деце у школу и враћања људи са одмора, треба водити рачуна, истиче он, и о рино вирусима.
„То је назеб или прехлада – упале горњих респираторних органа, цурење носа, гребе грло, температура нормална или благо повишена. Након тога долазе респираторни вируси, а крајем децембра/почетком јануара очекујемо и грип“, закључио је он.
Foto Printskrin n1
А,Д Н1
