Tokom septembra došlo je do rasta broja zaraženih koronavirusom, a epidemiolog Zoran Radovanović za portal N1 navodi da taj broj može i dalje rasti i objašnjava koji su razlozi za to. Problem i dalje predstavlja „produženi kovid“ koji je duga i neprijatna bolest, naveo je Radovanović.
Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” nedavno je objavio da je tokom septembra došlo do porasta broja zaraženih koronavirusom u Srbiji i da je registovano stotinak slučajeva zaraze sa blagim simptomima.
Poseban oprez uvek mora da bude kod osoba sa problematičnim imunskim statusom i kod onih sa hroničnim oboljenjima, apeluje Batut.
Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da se u narednom periodu može očekivati porast broja zaraženih jer „dolazi sezona respiratornih infekcija“. Ipak, ukazuje da tačan broj zaraženih koronavirusom nećemo saznati.
„U Srbiji se ne radi sistematski virusološka dijagnostika, pa ne znamo ni otprilike o kojoj infekciji se radi – da li je grip, kovid, ili neka druga respiratorna infekcija. Ako se ne istražuje, onda se ne zna. Može klinički da se nasluti, ali ako se ne radi o nekom posebnom slučaju onda se ne utvrđuje virusološka dijagnostika“, istakao je epidemilog za N1.
Nisu odgovorili na pitanja N1
Pitali smo „Batut“ koliko je slučajeva obolelih koronavirusom registrovano do 22. septembra, koliko je ljudi hospitalizovano i koliko se ljudi testiralo, ali na ova pitanja nismo dobili odgovor.
„Batut“ nije odgovorio ni na pitanje da li je u nekim gradovima/sredinama posebno registrovan porast broja zaraženih i da li se u narednom periodu može očekivati širenje virusa.
Ipak, ljudi se i dalje iznenade kada čuju da se neko zarazio koronavirusom misleći da virusa više nema. Zato treba napraviti razliku između „kraja epidemije“ i „kraja virusa“, jer, kako Radovanović navodi, kovid će decenijama biti prisutan.
„To je sada endemska bolest. Stalno će biti prisutna među nama sa povremenim talasima učestalijeg obolevanja“, istakao je sagovornik N1.
„Vakcina nisu apsolutna zaštita jer se virus menja“
Pozitivna stvar je, kako objašnjava Radovanović, što se epidemiloška situacija izmenila, te se više ne radi o opasnoj bolesti koje se od ranije sećamo.
„Virus je nestabilan, ali su se sojevi promenili. Nekoliko sojeva je u opticaju, ali nijedan nije naročito opasan. Mogao bi da se pojavi neki ozbiljniji soj, ali to bi sada bilo veliko iznenađenje. Virusu više odgovara da bude pitom i da izaziva blage infekcije, jer se onda lakše rasejava, a to mu je cilj. Kad bi dovodio odmah do smrti, do bi bila i njegova smrt“, objasnio je epidemiolog.
O ranijoj smrtnosti se, kaže naš sagovornik, ne može govoriti jer je i sama populacija otpornija na bolest. Ljudi su, sa jedne strane, ističe on, stekli delimični imunitet – to je npr. kada dođeš u kontakt sa rođacima zaraženog, a ne sa obolelim direktno. Populacija je stekla i koletivni imunitet jer smo svi bar jednom bili u kontaktu sa virusom kojeg je naš imuni sistem zapamtio i sada brže reaguje, ističe Radovanović.
Ipak, iz više razloga treba biti oprezan.
„Kovid napada krvne sudove. Iako je sada blag, problem predstavlja taj ‚dugi kovid‘ koji je duga i neprijatna bolest. Čovek se zbog toga mesecima oseća iscrpljeno, brže zaboravlja, nema snage za osnovne aktivnosti… Nije kao kod malih boginja – jednom preležiš i to je to. Virus se menja“, ističe on.
Upravo zbog toga što se virus menja, ni vakcine nas ne mogu apsolutno zaštititi i zbog toga postoji i verovatnoća da kovid dobijemo i drugi, pa i treći put jer se sojevi virusa menjaju. Nisu apsolutno isti, objasnio je epidemiolog.
Šta kad se dva virusa jave u jednom organizmu?
U organizmu osobe mogu se javiti dva virusa, ali onda dolazi do njihove interferencije. Kako objašnjava epidemilog Radovanović, to je proces u kome prisustvo jednog virusa u organizmu sprečava ili otežava razmnožavanje drugog virusa.
„Tokom 2020. i 2021. praktično da nismo imali grip jer je Kovid bio dominantan.Na populacionom nivou se dešava preklapanje epidemija, ali obično idu jedna za drugom. Dešava se da se čovek zarazi sa dva virusa, ali klinička slika ne bude mnogo teža. Nije smrtnost nešto značajno veća“, objasnio je u razgovoru za N1.
Zima – sezona gripa, prehlada i respiratornih infekcija
Iako se zbog sezone respiratornih infekcija može očekivati porast broja zaraženih koronavirusom, vremenski uslovi, za razliku od gripa, nisu toliko važni za kovid.
„Gripa ima deset do 12 nedelja u zimskom periodu, dok se preko leta grip se seli na južnu hemisferu. Kovida ima preko cele godine, ali u letnjim mesecima mnogo manje. Talasi mogu da dođu kada su pogodni uslovi, prevashodno kad je niža temperatura i niska vlažnost“, istakao je on.
Podsećamo, prvi zvanični slučaj COVID-19 u Srbiji registrovan je 6. marta 2020. godine, a samo nekoliko dana nakon toga Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je početak pandemije izazvane koronavirusom. Pet godina kasnije – Ministarstvo zdravlja Srbije proglasilo je kraj epidemije u Srbiji, ali to ne znači da je virus nestao.
Tokom zime, savetuje epidemiolog, treba više provetravati prostorije i izbegavati mesta okupljanja mnogo ljudi na malom prostoru. Treba posebno čuvati starije, ali i sve one koji imaju slabiji imunitet – dijabetičari, gojazni, ljudi sa leukemijom ili oni koji su imal transplantaciju organa. Ukratko rečeno – svi oni kojima je oslabljen imunitet iz bilo kog razloga.
S obzirom na to da je i sezona kretanja dece u školu i vraćanja ljudi sa odmora, treba voditi računa, ističe on, i o rino virusima.
„To je nazeb ili prehlada – upale gornjih respiratornih organa, curenje nosa, grebe grlo, temperatura normalna ili blago povišena. Nakon toga dolaze respiratorni virusi, a krajem decembra/početkom januara očekujemo i grip“, zaključio je on.
Foto Printskrin n1
A,D N1
