Вест да од почетка 2026. сви запослени у јавном сектору могу да рачунају на повећање зарада од 5,1 одсто, просветне раднике поново удаљава од циља да почетна плата наставника буде једнака просечној републичкој заради.
Просветари су 6. новембра примили први део октобарске зараде, која је једном броју запослених увећана за пет одсто због раније договорене корекције коефицијената. Тако је почетна плата наставника са седмим степеном стручне спреме од 106.700 динара први пут изједначена са просеком државе, али за август (105.509), што је последњи званично објављени податак о просечној заради у Републици Србији.
Милан Јевтић, председник Уније синдиката просветних радника Крагујевац, каже да ово поређење нема много смисла јер је август месец карактеристичан за годишње одморе и није неки репер, али да ће се већ у децембру видети разлика.
Он истиче да најављена повишица неће бити довољна да се достигне републички просек и напомиње да везивање за просечну зараду није добро и да треба направити другачије параметре.
– Овако испада да јуримо соствени реп. Испада да јуримо просек који се објављује три месеца уназад, ми плату коју примамо за октобар упоређујемо са платом која је била у августу, што није добро – сматра Јевтић.
Цена рада у основном и средњем образовању тренутно износи 5.555, 21 динар, а уз повећање од 5,1 одсто основица ће скочити на око 5.800 динара.
Никола Ћурчин, потпредседник Независног синдиката просветних радника Србије (НСПРС), прецизира да ће са тим повећањем основна зарада наставника са академским образовањем износити око 111.000 динара, односно 1.63 минималне зараде.
– Тренд реалног смањења зарада, инфлација и смањење распона зарада у односу на стручну спрему, се наставља и сваке године смо све ближи да сви који раде у просвети буду на минималцу. Такође, велики број запослених који нису у настави остали су опет без било каквог повећања, а број запослених који су на минималној заради расте. У исто време цео јавни сектор „првог реда“ – јавна предузећа добила су повећање од око 10 одсто, јер им је зарада везана за раст минималне зараде. Зато је предлог НСПРС да се и зараде у просвети вежу за раст минималца, како би престала дискриминација овог сектора – каже Ћурчин.
Пре него што је председник Србије Александар Вучић обелоданио шта чека запослене у јавном сектору у наредној буџетској години, представници четири репрезентативна синдиката образовања тражили су састанак с премијером Ђуром Мацутом и министром финансија Синишом Малим.
„Од именовања Владе Србије шест пута смо Вам се обраћали за пријем. Инсистирамо да одмах буде одржан састанак са представницима Владе, на коме бисмо детаљно изложили наше захтеве, а пред усвајање Закона о буџету за 2026. годину и како би договорено у претходном периоду било и остварено“, пише у допису који су синдикати послали 28. октобра на адресе Мацута и Малог.
Синдикати су навели да је потребно планирати повећање зарада за запослене у просвети које ће обезбедити да се, за почетак, зарада одржава на нивоу републичког просека у 2026. години, а потом и да се обезбеди додатно повећање.
Социјални дијалог је, међутим, изостао.
Срђан Словић, председник ГСПРС „Независност“, каже да је одлука о проценту повећања донета без консултације са репрезентативним синдикатима образовања.
– Ми смо очекивали да се не само о овој теми већ и о бројним другим проблемима у образовању, продискутује на радној групи за основно и средње образовање, али је састанак у октобру изостао. Наравно да нас је затекла вест да ће проценат повећања износити 5,1 одсто. Не улазимо у то да ли је то довољно или није. Ми смо направили такав колективни уговор да не меримо да ли добијамо две или три хиљаде динара већ да ли је испуњен минимум који је дефинисан у члану 19 ПКУ, да основна плата наставника буде у висини просечне републичке зараде. Имајући у виду колико ће бити повећање минималне цене рада очигледно је да тај члан колективног уговора неће бити испуњен у наредној буџетској години – сматра Словић.
На питање да ли се осећа превареним, будући да су репрезентативни синдикати поверовали обећањима државе и почетком ове године прекинули штрајк, Словић одговара:
– Оваквим приступом, да. Јер ово је требало да се решава социјалним дијалогом, а ми нисмо били укључени у дефинисање најављеног процента повећања зарада. То је урађено мимо репрезентативних синдиката образовања – каже Словић.
Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије, потврђује да о повећању од јануара свим запосленим у јавним службама синдикати просвете нису консултовани.
– Свакако ћемо ући у преговоре о ванредним повећањима. Октобарским повећањем од пет одсто (тј. коефицијентом који је са 18,18 порастао на 19,10), плата почетника ће се изједначити са републичким просеком, али не задуго. Већи је проблем 5.600 радника ненаставног особља у основним и средњим школама, 1.800 у предшколским установама и 2.300 у студентским домовима који остају на минималној заради. Њихови коефицијенти од 9,73 до 11,15, па чак и 13,73 су потпуно обезвређени са садашњом ценом рада. Дакле, компресија плата је евидентна у целокупном јавном сектору што би требало хитно решавати јер ћемо остати без административно-финансијских радника, кувара итд. Ако је минимална зарада кумулативно порасла за 37 одсто, а у просвети 28,6 процената онда је ово последица – наводи Илић.
На питање може ли оваква политика власти да поново изведе просветне раднике на улицу наши саговорници износе различита виђења.
Треба подсетити да је последњи штрајк у организацији репрезентативних синдиката окончан споразумом са Владом, против којег је био добар део запослених. Они су након тога ушли у незакониту обуставу рада, а захтев за побољашње материјалног положаја убрзо је заменила подршка студентским захтевима.
По неким виђењима, ови догађаји су пресудно утицали на пад поверења у руководства репрезентативних синдиката, тако да је тешко замислити да би на њихов позив запослени у образовању поново изашли на улицу.
На питање да ли могу да чланство изведу на улицу Срђан Словић одговара да је то ствар договора и процене четири репрезентативна синдиката.
Напомиње да плате нису једина тема која мучи запослене у образовању већ да су ту и питања регреса, топлог оброка, то што делу радника нису кориговани коефицијенти, а питање смањења администрације чека измене закона из области образовања који још нису дошли на дневни ред парламента, иако је било обећања да ће се то догодити у јуну.
– Очекујемо у најскорије време састанак радне групе, али ако се овако настави наравно да ћемо размишљати о наредним корацима – истиче Словић.
Милан Јевтић каже да је незахвално процењивати да ли може доћи до новог штрајка у школама.
– Лично мислим да је мало вероватно да просветари истрче испред свих осталих, али ако би дошло до неке врсте генералног штрајка, не искључујем такву могућност. Незахвално је давати прогнозе, јер се ситуација у земљи мења из дана у дан и стално избијају неке непредвиђене околности, као сада у Београду. А то може изазвати последице које је тешко предвидети – указује Јевтић.
Његов колега Никола Ћурчин сматра да ће се просветни радници који су спремни да изађу на улицу, пре побунити због катастрофалног стања у друштву и дискриминаторног колективног уговора, него због плате.
– Многи су свакодневно на протестима и сад – каже Ћурчин.
foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)
В. Андрић данас
