Vest da od početka 2026. svi zaposleni u javnom sektoru mogu da računaju na povećanje zarada od 5,1 odsto, prosvetne radnike ponovo udaljava od cilja da početna plata nastavnika bude jednaka prosečnoj republičkoj zaradi.
Prosvetari su 6. novembra primili prvi deo oktobarske zarade, koja je jednom broju zaposlenih uvećana za pet odsto zbog ranije dogovorene korekcije koeficijenata. Tako je početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme od 106.700 dinara prvi put izjednačena sa prosekom države, ali za avgust (105.509), što je poslednji zvanično objavljeni podatak o prosečnoj zaradi u Republici Srbiji.
Milan Jevtić, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevac, kaže da ovo poređenje nema mnogo smisla jer je avgust mesec karakterističan za godišnje odmore i nije neki reper, ali da će se već u decembru videti razlika.
On ističe da najavljena povišica neće biti dovoljna da se dostigne republički prosek i napominje da vezivanje za prosečnu zaradu nije dobro i da treba napraviti drugačije parametre.
– Ovako ispada da jurimo sostveni rep. Ispada da jurimo prosek koji se objavljuje tri meseca unazad, mi platu koju primamo za oktobar upoređujemo sa platom koja je bila u avgustu, što nije dobro – smatra Jevtić.
Cena rada u osnovnom i srednjem obrazovanju trenutno iznosi 5.555, 21 dinar, a uz povećanje od 5,1 odsto osnovica će skočiti na oko 5.800 dinara.
Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), precizira da će sa tim povećanjem osnovna zarada nastavnika sa akademskim obrazovanjem iznositi oko 111.000 dinara, odnosno 1.63 minimalne zarade.
– Trend realnog smanjenja zarada, inflacija i smanjenje raspona zarada u odnosu na stručnu spremu, se nastavlja i svake godine smo sve bliži da svi koji rade u prosveti budu na minimalcu. Takođe, veliki broj zaposlenih koji nisu u nastavi ostali su opet bez bilo kakvog povećanja, a broj zaposlenih koji su na minimalnoj zaradi raste. U isto vreme ceo javni sektor „prvog reda“ – javna preduzeća dobila su povećanje od oko 10 odsto, jer im je zarada vezana za rast minimalne zarade. Zato je predlog NSPRS da se i zarade u prosveti vežu za rast minimalca, kako bi prestala diskriminacija ovog sektora – kaže Ćurčin.
Pre nego što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obelodanio šta čeka zaposlene u javnom sektoru u narednoj budžetskoj godini, predstavnici četiri reprezentativna sindikata obrazovanja tražili su sastanak s premijerom Đurom Macutom i ministrom finansija Sinišom Malim.
„Od imenovanja Vlade Srbije šest puta smo Vam se obraćali za prijem. Insistiramo da odmah bude održan sastanak sa predstavnicima Vlade, na kome bismo detaljno izložili naše zahteve, a pred usvajanje Zakona o budžetu za 2026. godinu i kako bi dogovoreno u prethodnom periodu bilo i ostvareno“, piše u dopisu koji su sindikati poslali 28. oktobra na adrese Macuta i Malog.
Sindikati su naveli da je potrebno planirati povećanje zarada za zaposlene u prosveti koje će obezbediti da se, za početak, zarada održava na nivou republičkog proseka u 2026. godini, a potom i da se obezbedi dodatno povećanje.
Socijalni dijalog je, međutim, izostao.
Srđan Slović, predsednik GSPRS „Nezavisnost“, kaže da je odluka o procentu povećanja doneta bez konsultacije sa reprezentativnim sindikatima obrazovanja.
– Mi smo očekivali da se ne samo o ovoj temi već i o brojnim drugim problemima u obrazovanju, prodiskutuje na radnoj grupi za osnovno i srednje obrazovanje, ali je sastanak u oktobru izostao. Naravno da nas je zatekla vest da će procenat povećanja iznositi 5,1 odsto. Ne ulazimo u to da li je to dovoljno ili nije. Mi smo napravili takav kolektivni ugovor da ne merimo da li dobijamo dve ili tri hiljade dinara već da li je ispunjen minimum koji je definisan u članu 19 PKU, da osnovna plata nastavnika bude u visini prosečne republičke zarade. Imajući u vidu koliko će biti povećanje minimalne cene rada očigledno je da taj član kolektivnog ugovora neće biti ispunjen u narednoj budžetskoj godini – smatra Slović.
Na pitanje da li se oseća prevarenim, budući da su reprezentativni sindikati poverovali obećanjima države i početkom ove godine prekinuli štrajk, Slović odgovara:
– Ovakvim pristupom, da. Jer ovo je trebalo da se rešava socijalnim dijalogom, a mi nismo bili uključeni u definisanje najavljenog procenta povećanja zarada. To je urađeno mimo reprezentativnih sindikata obrazovanja – kaže Slović.
Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, potvrđuje da o povećanju od januara svim zaposlenim u javnim službama sindikati prosvete nisu konsultovani.
– Svakako ćemo ući u pregovore o vanrednim povećanjima. Oktobarskim povećanjem od pet odsto (tj. koeficijentom koji je sa 18,18 porastao na 19,10), plata početnika će se izjednačiti sa republičkim prosekom, ali ne zadugo. Veći je problem 5.600 radnika nenastavnog osoblja u osnovnim i srednjim školama, 1.800 u predškolskim ustanovama i 2.300 u studentskim domovima koji ostaju na minimalnoj zaradi. Njihovi koeficijenti od 9,73 do 11,15, pa čak i 13,73 su potpuno obezvređeni sa sadašnjom cenom rada. Dakle, kompresija plata je evidentna u celokupnom javnom sektoru što bi trebalo hitno rešavati jer ćemo ostati bez administrativno-finansijskih radnika, kuvara itd. Ako je minimalna zarada kumulativno porasla za 37 odsto, a u prosveti 28,6 procenata onda je ovo posledica – navodi Ilić.
Na pitanje može li ovakva politika vlasti da ponovo izvede prosvetne radnike na ulicu naši sagovornici iznose različita viđenja.
Treba podsetiti da je poslednji štrajk u organizaciji reprezentativnih sindikata okončan sporazumom sa Vladom, protiv kojeg je bio dobar deo zaposlenih. Oni su nakon toga ušli u nezakonitu obustavu rada, a zahtev za poboljašnje materijalnog položaja ubrzo je zamenila podrška studentskim zahtevima.
Po nekim viđenjima, ovi događaji su presudno uticali na pad poverenja u rukovodstva reprezentativnih sindikata, tako da je teško zamisliti da bi na njihov poziv zaposleni u obrazovanju ponovo izašli na ulicu.
Na pitanje da li mogu da članstvo izvedu na ulicu Srđan Slović odgovara da je to stvar dogovora i procene četiri reprezentativna sindikata.
Napominje da plate nisu jedina tema koja muči zaposlene u obrazovanju već da su tu i pitanja regresa, toplog obroka, to što delu radnika nisu korigovani koeficijenti, a pitanje smanjenja administracije čeka izmene zakona iz oblasti obrazovanja koji još nisu došli na dnevni red parlamenta, iako je bilo obećanja da će se to dogoditi u junu.
– Očekujemo u najskorije vreme sastanak radne grupe, ali ako se ovako nastavi naravno da ćemo razmišljati o narednim koracima – ističe Slović.
Milan Jevtić kaže da je nezahvalno procenjivati da li može doći do novog štrajka u školama.
– Lično mislim da je malo verovatno da prosvetari istrče ispred svih ostalih, ali ako bi došlo do neke vrste generalnog štrajka, ne isključujem takvu mogućnost. Nezahvalno je davati prognoze, jer se situacija u zemlji menja iz dana u dan i stalno izbijaju neke nepredviđene okolnosti, kao sada u Beogradu. A to može izazvati posledice koje je teško predvideti – ukazuje Jevtić.
Njegov kolega Nikola Ćurčin smatra da će se prosvetni radnici koji su spremni da izađu na ulicu, pre pobuniti zbog katastrofalnog stanja u društvu i diskriminatornog kolektivnog ugovora, nego zbog plate.
– Mnogi su svakodnevno na protestima i sad – kaže Ćurčin.
foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)
V. Andrić danas
