„Ово је једно животно путовање, путовање где је победила вера, љубав, заједништво, милосрђе, пожртвовање, преображење и милост божија. Када би људи знали колико је ово лепо и колико на таквом путу Господ показује све лепоте и све благодати стварности, сви би кренули на неки овакав пут.“, казао је за Нова.рс Никола роквић по доласку на Егину.
После 31 дана ходочашћа, током кога је прикупљено више од 31 милион динара, Никола Роквић је стигао код Светог Нектарија на Егину. Када је крочио на посед манастира, Прво се поклинио Светом Нектариј, клекао испред његовог гроба и поклонио се његовим моштима. Поред бројних верника, Николу је испред манастира дочекала његова породица, супруга са њихово троје деце, мајка и брат.
За Нова.рс, Роквић каже да је ово за њега непроцењиво искуство.
„Ово је једно животно путовање, путовање где је победила вера, љубав, заједништво, милосрђе, пожртвовање, преображење и милост божија. Захвалан сам свима, захвалан сам нашем народу, захвалан сам свим другим народима јер су ово прихватили са љубављу, разумевањем и без било каквих осуда. Поносан сам што има јако добрих људи, и моје драге колеге се одазивају на концерте и све акције, давали су ми велику подршку. Сви заједно смо корачали путем Егине и свих неких лепих врлина“, казао је испред манастира Светог Нектарија, за Нова.рс Никола Роквић.
Породица, како носи име и фондација коју је са својом супругом основао, је увек па и на овом путовању била његов највећи мотив и највећа подршка.
„Породица је све, она је основа, најситнија ћелија, кварк постојања човековог и без породице и без ближњих и мојих пријатеља који су били са мном на путу, ништа не бих могао да урадим. Породица је увек ту, и када је добро и када је мање добро, зато треба да је негујемо као зеницу ока свога“, казао нам је Роквић.
Питали смо га и да ли планира неко ново ходочашће, имајући у виду подршку и пажњу јавности током овог тридесетједнодневног пута од Београда до Егине, али и радост која се, после толиког физичког напора, чита на његовом лицу.
„Надам се да ће бити. Када би људи знали колико је ово лепо и колико на таквом путу Господ показује све лепоте и све благодати стварности, сви би кренули на неки овакав пут. Не мора да буде овако дугачак али довољно је и пар километара дневно, да човек избистри главу. Јер ако је то са благословом и у славу Божију онда то буде и спасоносно.
Николу су испред манастира дочекали мајка, брат и супруга са њихово троје деце. Мајка Славица није крила узбуђење и радоста. Њена мајчинска љубав бдила је над свалим Николиним кораком, као и читавим његовим животом. За њу је ово величанствен тренутак који се догађа једном у животу.
„Ја сам јако поносна мајка а надам се и да је Маринко поносан и да нас гледа и даје му снагу да се бави овим хуманитарним послом, како је одлучио. Иако сам оба сина одгојила без бриге и страха, забринула сам се када ми је Никола рекао да планира овај пут. Није лако одвојити се од породице, и мислим да ово ходочашће, колико год за њега било напорно и величанствено, то је и Бојанино ходочашће да са троје деце остане сама, колико год да смо јој помагали“, казала је за наш портал Николина мајка Славица.
Питали смо и Николину супругу Бојану, која је са нестрпљењем чекла да угледа супруга, како се осећала свих дана Николиног ходочашћа а и како се осећа сада када су на циљу сви заједно, на Егини код Светог Нектарија.
„Овај пут за њега је много значио, много више од сакупљања средстава овог конкретног пута. Оно што ја волим да напоменем јесте да је то само делић, који јесте важан, али се суштина крије у поруци овог пута. Крије се у ономе што он пружа људима, узорима које пружа младима а то је да треба да причамо делима а не речима, да су границе само унутар наших мисли и да је све могуће ако то заиста желимо и верујемо у Бога. Николи је јако важно да пробуди свест младих, да крену путем вере, да иду духовним путем а не неким другим. Много се тога мењало током генерација, деца иду неким путевима који и нису тако добри често не воде никуда“, рекла је за Нова.рс Николина супруга.
Још каже да се и у њиховим животима доста тога променило од када су постали родитељи.
„Стало нам је да радимо на породици, да њен интегритет и њене вредности што више враћамо и у модеран живот. Бавимо се пословима који су модерни али живимо традиционалан живот породице. За нас овај пут значи много тога, буђење свих тих вредности, наглашавање породице као институције и као традиције коју треба да очувамо. Тако је овај пут за нас на много нивоа значајан. Не могу да кажем да ми је било лако са децом без њега у ових 30 дана али када је сврха виша, када је нешто више од нас самих, онда то све олакшава“, истиче Бојана.
Игуманија манастира Свети Нектарије, Тимоеа, није била у прилици да дочека Николу али му је у телефонском разговору, посредтвом преводиоца поручила да има благослов Светог Нектарија и да увек све ради по Христу, како је Господу мило.
Подсећамо да су Бојана и Никола основали фондацију „Породица“ а циљ је да помогну деци, пре свега болесној, али и онима који немају бригу или су талентовани а немају помоћ и подршку. На овом путу који је после 31 дан сада иза Роквића, сакупљао се новац, куповали су се скупи апарати за дечју онкологију. Реч је о апаратима за рано откривање карцинома мозга код деце. Од прикупљених средстава реновира се и део дечје онкологије. Током Николиног ходочашћа прикупљено је око 32 мииона динара. Уложиће се у оно што је најпотребније а неки нови путеви и нова дела, решаваће и друге дечије бриге.
Foto: Slavica Panić
Славица Панић Нова
