Друштвеним мрежама кружи дирљива фотографија девојчице Нине Нинковић (11) из Ветерника код Новог Сада, која испред једне трговинске радње, свакога дана од пет до седам увече, продаје крофне на импровизованој тезги како би прикупила новац за лечење болесног тате Зорана (48). Нема пролазника који се није окренуо и насмејао, али и зауставио и купио ову посластицу од ове насмејане девојчице, која нема времена да иде у парк као и њени другари јер њеном оболелом тати тече време – потребно је што пре скупити новац, како би Зоран отишао у Русију на лечење. Њена мама Наташа јој је у овом „послу“ највећа подршка – она и Нина заједно месе крофнице, а за Нова.рс Наташа каже да је Нина није изненадила овом идејом јер овакво нешто баш личи на њу.
Више од две недеље, Нина свакога дана у насељу Адице, у Ветерничкој улици на броју 51, на белом, дечијем сточићу излаже вруће и укусне крофне чија је цена 100 динара, а све због тате Зорана ком је потребна операција ока.
Мама Наташа објашњава како је потрекла цела идеја.
„Наша Нина је завршила пети разред и откад је на распусту, решила је да не седи кући него да на неки начин помогне породици. Зоран је услед тешког очног обољења остао без једног ока, а и друго око је у великој опасности. Осим што може у потпуности да ослепи и живот би му могао бити угрожен. Постоји спас, али у Москви. Нажалост, лечење је веома скупо“, истиче Наташа.
Као и свако дете које воли своје родитеље, тако и Нина воли свог тату. Он је њен херој и њихова љубав је неизмерна. Иако су родитељи покушали да сакрију ову тешку ситуацију у којој се породица нашла, и Нина и њен брат Немања су ипак приметили да је потребна помоћ.
„Нина је само девојчиа која неизмерно воли свог тату. Деца све осећају, приметила је да је потребна помоћ кућном буџету и одлучила да ради и заради. Бака је дала идеју за крофне, а ја је нисам смела пустити саму да продаје, него сам изашла са њом испред продавнице. И тако је све почело. Онда сам на друштевним мрежама поделила нашу акцију не очекујући ништа, за сада, међутим убрзо је настала права емотивна експлозија“.
Нинини другари, учитељица и наставници, али и очеви који се затекну у овом делу града, не могу да остану имуни на тезгу са крофнама. Једном речју, крофне се распродају брзином светлости.
„Прво није било скоро никога да купи крофну од 100 динара, а сада се чека у редовима. Осетили смо много емпатије и уверили се да има много дивних и добрих људи. Верујте, мало нам је 100 крофни дневно колика је потражња. Људи знају дуго да чекају да би купили једну крофну јер су се сви прећуто договорили да купе само једну јер немамо довољно. Притом, свако је крофну платио више него што заправо кошта, а сада нам траже да чак крофне шаљемо поштом. Покренула се једна позитивна лавина“.
Нини „мали бизнис“ је тако и процветао. Новосађани су се ујединили, па Нина за пола сата прода све што је вредно направила. Али не само грађани Новог Сада.
По друштвеним мрежама круже поруџбине грађана и из других делова Србије који желе крофне, па макар да им се пошаљу курирском сужбом.
Јављају се и из иностранства, кажу да долазе на одмор, па ће доћи на крофне, јер Нине су „најслађе“.
„Желим свима здравља и среће. Надам се да ће наша породица бити најсрећнија кад Зоран буде могао да настави лечење на клиници у Москви и да се тамо опорави. Урадићемо све да га подржимо“.
Под маме Наташе, Нини у прављењу крофни помаже и бака Винка, а око дистрибуције и паковања посаластице, ту су њени другари.
„Сви помажу, заиста, ово уопште нисмо очекивали. Нина је пресрећна, пре свега што ћемо на овај начин брже прикупити новац за лечење њеног тате, али и што су крофнице стварно укусне“, каже кроз шалу мама Наташа која би могла да направи и 1.000 комада, али у кућним условима је то прилично тешко.
„У просеку направимо око 400-500 крофни. Сви помажу, чак и комшинице, до 12 набављам све сто треба и онда месимо, печемо да би крофне биле свеже. Изволите, дођите и пробајте“, каже за крај разговвора мама Наташа.
Зоранова болест почела 2016. године
Зоран је 2016. године изгубио вид услед аблације ретине. У марту прошле године, болест му се поново вратила и дијагностикована је „симпатичка офталмија“ и „панувеитис“ и тиме је Нинин отац постао животно угрожен.
На клиници на Звездари је добијо системску терапију, хемотерапију и имуносупресивне капи. Након годину дана, појавао му се фибрин због којег му се магли вид, а јавила се и изражена фотофобија.
Зорану су потребна новчана средства за даљу дијагностику, прегледе, анализе, набавку лекова, лечење у земљи и иностранству као и за путне трошкове и смештај.
Помозимо Зорану да оде на лечење у Москви!
Слањем СМС поруке 161 на 3800
Уплатом на динарски рачун: 160-6000001708511-93
Уплатом на девизни рачун: 160-6000001708958-13
IBAN: RS35160600000170895813
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Уплатом путем Paypala на линку: Paypal
Уплатом путем картице на линку:E-donacija
Foto: Privatna arhiva
Сања Радовановић Нова
