На дебати под називом „Има ли пролаза до прелазне владе?“, одржаној у организацији недељника Време и покрета Нови оптимизам, у уторак 9. априла на Дорћол Плацу, представници опозиције, академске заједнице и локалних иницијатива разматрали су формирање прелазне, временски орочене владе као јединог реалног пута ка изласку из актуелне политичке кризе и обезбеђивању услова за слободне и фер изборе.
Дебату је отворио главни уредник недељника Време, Филип Шварм, постављањем кључног питања: „Како доћи до прелазне владе, ко би је чинио и да ли је она могућа у садашњим политичким околностима?“ Модератор дебате, новинар Недим Сејдиновић, истакао је да је после вишемесечне студентске побуне сазрело време за политичку артикулацију постојећег друштвеног притиска.
Потпредседница Странке слободе и правде, Мариника Тепић, оценила је да је прелазна влада „једино реално решење у тренутним условима“, додајући: „Назовите је како желите, прелазна, експертска, суштина је да то буде тело које би представљало излаз из друштвене кризе, које ће за шест до девет месеци припремити слободне изборе, као и услове за испуњење студентских захтева. Приоритет мора бити успостављање посебног тужиоца за високу корупцију, као и ревизија коруптивних пројеката власти.“
Професор Правног факултета Универзитета у Београду, Танасије Маринковић, истакао је да прелазна влада представља озбиљан политички пројекат у новом друштвеном контексту који је проистекао из урушавања надстрешнице и несвакидашње реакције студената. „Потребно је да што више размишљамо о том пројекту прелазне владе. У овом тренутку ми смо у фази елаборације тог пројекта. По мом виђењу, треба да све размотримо. Разумем да су политичке странке које су изнеле свој став у парламенту то виделе као предлог за разговор, и Проглас је тако наступио, а и студенти са универзитета у Новом Саду и Нишу изашли су са том идејом. Ми смо у фази елаборације, а након тога и договора, и предстоји процес реализације тог пројекта и долажења до те владе.“
Маринковић је нагласио да друштвени притисак за једног политичара који држи до себе, свог интегритета и демократског легитимитета морао би бити довољан разлог за оставку. “Али знамо да се Александар Вучић неће на то одлучити. Зато морамо пронаћи друге начине. Улица сама по себи није довољна. Зато је прелазна влада нужност.“ Према његовим речима, та влада мора имати прецизно дефинисан мандат, временски орочен на највише шест месеци, и већ сада мора постојати разрађен план: који закони се мењају, како се сређују бирачки спискови и како се спроводи реформа правосуђа.
Председник Нове ДСС, Милош Јовановић, оценио је да се прелазна влада мора посматрати као „једино реално решење“ и позвао на договор свих релевантних актера. Навео је да већ постоји консензус странака опозиције и дела стручне јавности у вези с прелазном владом, и нагласио потребу да се паралелно крене и са озбиљним облицима грађанске непослушности. „Александра Вучића треба довести у такву политичку ситуацију да нема другог излаза осим да прихвати прелазну владу. То је могуће постићи. Нећемо променити систем само шетњама, ма колико биле масовне и искрене. Емоције су важне на почетку, али се посебно мора размишљати хладне главе и деловати одлучно.“ Додао је: „Потребне су две тачке, што већи консензус и притисак на власт.“
Предраг Воштинић из Локалног фронта у Краљеву рекао је да је прелазна влада тренутно једино реално и мирно решење. „Ако неко има боље решење, нека га предложи, али ми из ове дубоке политичке и друштвене кризе морамо изаћи мирним путем, а прелазна влада је за сада једина реална понуда.“ Воштинић је истакао да власт већ 13 година систематски таргетира своје политичке противнике, а када изгуби могућност да симулира демократски поредак прелази у отворену репресију. „Последњих дана то постаје све огољеније“, рекао је. Како је истакао, вишегодишњи страх разбијен је захваљујући студентима и хиљадама људи који протестују широм Србије. “Захваљујући студентским протестима, сведочимо друштвеној промени која треба да се преточи у политичку. И то је одговор на питање: зашто прелазна влада? Да бисмо из очите друштвене промене добили политичку, која ће уредити институције.“
Професор Факултета политичких наука и члан Зелено-левог фронта, Ђорђе Павићевић, оценио је да се делегитимизација режима већ одвија на више нивоа, али да без прелазне владе „нема смисла говорити о слободним изборима“. „Постоји јасан консензус да та влада мора имати дефинисан мандат и капацитет да га спроведе, као и да не сме фаворизовати ниједног актера. То је управо оно што студенти траже када кажу да не желе ни власт ни опозицију. Опозиција не тражи привилегије, већ равноправан статус у изборном процесу.“
Павићевић је додао да су студенти разбили страх који је годинама постојао према институцијама силе и принуде. „Данас људи више не осећају ту врсту страха, а чини се да ни сама власт више нема поверења да ће апарат силе безусловно спроводити све што пожели.“
Учесници су се сагласили да концепт прелазне владе представља озбиљан политичко-институционални пројекат који захтева широку јавну подршку, јасно дефинисане циљеве, транспарентну имплементацију, и уважавање принципа стручности, одговорности и једнакости.
