Na debati pod nazivom „Ima li prolaza do prelazne vlade?“, održanoj u organizaciji nedeljnika Vreme i pokreta Novi optimizam, u utorak 9. aprila na Dorćol Placu, predstavnici opozicije, akademske zajednice i lokalnih inicijativa razmatrali su formiranje prelazne, vremenski oročene vlade kao jedinog realnog puta ka izlasku iz aktuelne političke krize i obezbeđivanju uslova za slobodne i fer izbore.
Debatu je otvorio glavni urednik nedeljnika Vreme, Filip Švarm, postavljanjem ključnog pitanja: „Kako doći do prelazne vlade, ko bi je činio i da li je ona moguća u sadašnjim političkim okolnostima?“ Moderator debate, novinar Nedim Sejdinović, istakao je da je posle višemesečne studentske pobune sazrelo vreme za političku artikulaciju postojećeg društvenog pritiska.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde, Marinika Tepić, ocenila je da je prelazna vlada „jedino realno rešenje u trenutnim uslovima“, dodajući: „Nazovite je kako želite, prelazna, ekspertska, suština je da to bude telo koje bi predstavljalo izlaz iz društvene krize, koje će za šest do devet meseci pripremiti slobodne izbore, kao i uslove za ispunjenje studentskih zahteva. Prioritet mora biti uspostavljanje posebnog tužioca za visoku korupciju, kao i revizija koruptivnih projekata vlasti.“
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Tanasije Marinković, istakao je da prelazna vlada predstavlja ozbiljan politički projekat u novom društvenom kontekstu koji je proistekao iz urušavanja nadstrešnice i nesvakidašnje reakcije studenata. „Potrebno je da što više razmišljamo o tom projektu prelazne vlade. U ovom trenutku mi smo u fazi elaboracije tog projekta. Po mom viđenju, treba da sve razmotrimo. Razumem da su političke stranke koje su iznele svoj stav u parlamentu to videle kao predlog za razgovor, i Proglas je tako nastupio, a i studenti sa univerziteta u Novom Sadu i Nišu izašli su sa tom idejom. Mi smo u fazi elaboracije, a nakon toga i dogovora, i predstoji proces realizacije tog projekta i dolaženja do te vlade.“
Marinković je naglasio da društveni pritisak za jednog političara koji drži do sebe, svog integriteta i demokratskog legitimiteta morao bi biti dovoljan razlog za ostavku. “Ali znamo da se Aleksandar Vučić neće na to odlučiti. Zato moramo pronaći druge načine. Ulica sama po sebi nije dovoljna. Zato je prelazna vlada nužnost.“ Prema njegovim rečima, ta vlada mora imati precizno definisan mandat, vremenski oročen na najviše šest meseci, i već sada mora postojati razrađen plan: koji zakoni se menjaju, kako se sređuju birački spiskovi i kako se sprovodi reforma pravosuđa.
Predsednik Nove DSS, Miloš Jovanović, ocenio je da se prelazna vlada mora posmatrati kao „jedino realno rešenje“ i pozvao na dogovor svih relevantnih aktera. Naveo je da već postoji konsenzus stranaka opozicije i dela stručne javnosti u vezi s prelaznom vladom, i naglasio potrebu da se paralelno krene i sa ozbiljnim oblicima građanske neposlušnosti. „Aleksandra Vučića treba dovesti u takvu političku situaciju da nema drugog izlaza osim da prihvati prelaznu vladu. To je moguće postići. Nećemo promeniti sistem samo šetnjama, ma koliko bile masovne i iskrene. Emocije su važne na početku, ali se posebno mora razmišljati hladne glave i delovati odlučno.“ Dodao je: „Potrebne su dve tačke, što veći konsenzus i pritisak na vlast.“
Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta u Kraljevu rekao je da je prelazna vlada trenutno jedino realno i mirno rešenje. „Ako neko ima bolje rešenje, neka ga predloži, ali mi iz ove duboke političke i društvene krize moramo izaći mirnim putem, a prelazna vlada je za sada jedina realna ponuda.“ Voštinić je istakao da vlast već 13 godina sistematski targetira svoje političke protivnike, a kada izgubi mogućnost da simulira demokratski poredak prelazi u otvorenu represiju. „Poslednjih dana to postaje sve ogoljenije“, rekao je. Kako je istakao, višegodišnji strah razbijen je zahvaljujući studentima i hiljadama ljudi koji protestuju širom Srbije. “Zahvaljujući studentskim protestima, svedočimo društvenoj promeni koja treba da se pretoči u političku. I to je odgovor na pitanje: zašto prelazna vlada? Da bismo iz očite društvene promene dobili političku, koja će urediti institucije.“
Profesor Fakulteta političkih nauka i član Zeleno-levog fronta, Đorđe Pavićević, ocenio je da se delegitimizacija režima već odvija na više nivoa, ali da bez prelazne vlade „nema smisla govoriti o slobodnim izborima“. „Postoji jasan konsenzus da ta vlada mora imati definisan mandat i kapacitet da ga sprovede, kao i da ne sme favorizovati nijednog aktera. To je upravo ono što studenti traže kada kažu da ne žele ni vlast ni opoziciju. Opozicija ne traži privilegije, već ravnopravan status u izbornom procesu.“
Pavićević je dodao da su studenti razbili strah koji je godinama postojao prema institucijama sile i prinude. „Danas ljudi više ne osećaju tu vrstu straha, a čini se da ni sama vlast više nema poverenja da će aparat sile bezuslovno sprovoditi sve što poželi.“
Učesnici su se saglasili da koncept prelazne vlade predstavlja ozbiljan političko-institucionalni projekat koji zahteva široku javnu podršku, jasno definisane ciljeve, transparentnu implementaciju, i uvažavanje principa stručnosti, odgovornosti i jednakosti.
