За викенд пред нама метеоролози најављују драстичан скок температуре, па се у појединим деловима Србије најављује чак 19 степени. Из минуса у велики плус за само неколико дана смета и најздравијима, а нагле промене драстично утичу на одређене групе људи.
Временске осцилације, али и хладно време не погодују хроничним болесницима, те лекари саветују опрез и узимање терапије на време.
Главобоља, несаница, али и гушење, могу се јавити и код здравих људи, те није искључено да ће ове временске прилике утицати и на оне који немају неку хроничну болест, због чега се свима саветује да буду опрезни.
Наиме, код хроничних болесника проблем се интензивира када су овакве температурне осцилације, тако смо пре неколико дана забележили минус а данас и у наредним данима чека нас право пролећно време. Осетљивим групама се саветује да прате свој организам и јаве се лекару по потреби.
На сајту Републичког-хидрометеоролошког завода стоји:
– Биометеоролошке прилике ће бити релативно повољне, али се појачана опрезност саветује особама са осетљивим нервним системом. Могуће су главобоља, раздражљивот и поремећај сна. Због веће разлике између јутарње и максималне дневне температуре ваздуха неопходно је слојевито одевање – наводи се на сајту РХМЗ.
Магловита и хладна јутра
Магла, загађење и хладно време у комбинацији могу изазвати низ здравствених тегоба, тако рецимо, оболели од ангине пекторис хладноћу и загађење могу понајвише осетити, јер се јавља стезање и бол у грудима. Овакво стање је узнемирујуће, те је битно узети лекове на време, и по потреби јавити се изабраном лекару.
Хроничним болесницима се не препоручује излагање хладноћи и магли, али ни у периоду дана када се бележи веће загађање.
Директор Клинике за кардиоваскуларне болести у УКЦ Ниш, доц. др Томислав Костић у разговору за „Блиц“ раније је објаснио је да промена времена могу имати утицаја на хроничне болеснике.
– Хронични болесници су осетљиви и они су ти који могу одреаговати на сваку промену кнарочито сада у зимском периоду када је хладно и када температуре варирају. У оваквим ситуацијама долази до испољавања неких симптома који могу бити и неспецифични, али то не значи да сваки пацијент мора отићи код лекара, али свакако се саветује опрез и прилагођавање – објаснио је др Костић.
Излазак напоље треба избегавати у раним јутарњим часовима кад је магла и ниске температуре, као и тешку физичку активност, као што је ношење тешких ствари, брзо ходање, пењање уз степенице или томе слично.
– Када је најхладније или је већа концентрација загађења, треба избегавати излазак напоље, магла многима смета јер се заправо помеша са загађењем, па може проузроковати како гушење, кашаљ, тако и повишен притисак и бол у грудима. Свакако не треба паничити, али треба бити опрезан, проверавати притисак код куће, узимати терапију, одлазити на редовну контролу, не излазити у раним јутарњим сатима или током предвечерја, то су неки основни савети који могу бити од користи – каже др Костић.
Такође постоје и симптоми који морају бити пропраћени од стране кардиолога, и то обавезно важи за све хроничне болеснике.
– Хронични болесници после прележане инфекције треба да буду опрезни, затим ако се јави интензиван бол који се понавља или не пролази, тада се треба јавити лекару. Хладноћа скупља крвне судове и подиже крвни притисак, а ако неко изађе напоље када је и хладно, па још се изложи неком тежем физичком напору, брже ходе, или носи неки терет, може се јавити проблем. Зато се саветује опрез и прилагођавање временским условима – додаје др Костић.
Поједина светска истраживања показала су да људи имају од 26 до 36 одсто веће шансе да изгубе живот због инфаркта, срчане слабости и других кардиоваскуларних болести у зимском периоду у односу на летњи, те стручњаци саветују свима опрез, јер овакво стање не одговара ни здравим људима.
Како преживати осцилацију од -1 до 20
Последњих дана време варира, од температира изнад просека, до оних неколико степени испод нуле и обрнуто. Тако нас већ сутра очекују значајно више температуре изнад просека за ово доба године.
Овакве температурне разлике не погодују ни здравим особама, те је потребно ускладити се с временом, избегавати најхладнији период дана, али користити топло време за шетњу на отвореном.
– Протеклих месец дана будим се с главобољама периодично. Када је притисак у вазудуху низак то се испољава главобољом, али и несаницом, раздражљивошћу… Узимање лекова против болова може да помогне, али шетња на отвореном је одлична препорука, наравно када не бележимо јако загађење, јер тада је заиста непријатно јер се буквално гушите у смогу и влаги. Метереопате то увек осећају – каже за блиц једна Београђанка.
Ивана Анђелковић Блиц
