Утицај руске пропаганде на ставове грађана Србије је огроман и он се после руске агресију на Украјину повећава до неслућених размера, што је неприхватљиво за грађане и земљу која тежи да постане део ЕУ. Стога је рат у Украјини прилика да се отворе унутрашња питања – какво друштво градимо и како се поставити према аутократском режиму.
Ово је поручено на трибини “Србија под ‘братском’ агресијом”, која је одржана у четвртак 20. априла, у Крагујевцу.
На трбини су говорили Павле Грбовић, народни посланик и председник Покрета слободних грађана, Драган Поповић, директор Центра за практичну политику, Милица Љубичић, новинарка портала Раскрикавање, и Жељко Бодрожић, председник Независног удружења новинара Србије.
Тема дебате је била утицаји и последице руске и проруске пропаганде у Србији, колико то утиче на циљеве којима тежи Србија, на њен европски пут, али и на унутрашњу демократију, посебно слободу изражавања.
Трибину је отворио уводничар Мирослав Милетић, новинар #Из главе, осврнувши се на ратно сећање на овим просторима. Милетић је рекао да је вест о рату у Украјини људе на овим просторима подсетила на све њихове ратове и последице које они доносе.
„Све генерације у мојој породици су доживеле ратове. Ратови су нешто што је на овим просторима постало уобичајено. Рат није нека вест за нас јер ми стално живимо у некој напетости, мањој или већој тензији, рату, правом или неком другом,“ рекао је Милетић.
Он је додао да живимо у времену „тоталне офанзиве свакаквих специјалаца и стручњака“.
„Паметнији попушта, па су тако незналице у јавном мњењу преовладале,“, нагласио је Милетић.
Оснивач Новог Оптимизма, Бранислав Гута Грубачки, је отварајући скуп рекао да страхота која се дешава у Украјини за Нови Оптимизам није специјална операција већ агресија на независну Украјину, агресија која се у 21. веку врши на једну независну државу од свог „братског“ суседа.
„Као неко ко долази из Војводине знам какав је утицај руске пропаганде био све ове године. Од саме чињенице да је НИС Нафтагас продат за јефтине паре Руској Федерацији и тај утицај се повећава до неслућених размера. За нас је рат у Украјини почео још 2014. године и садашња ескалација тог сукоба је само нешто што је постало видљиво за ширу јавност. Ми схватамо шта се дешава у овом друштву. Србија је на прекретници да ли ће се окренути западним земљама и ЕУ, којој припадамо географски, и окружени смо земљама НАТО-а. Мислимо да је утицај руске пропаганде велик и неприхватљив за сваког човека који мисли добро својој земљи,“ рекао је Грубачки.
Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС), модератор трибине, Жељко Бодрожић се најпре осврнуо на медијску сцену указујући да она подсећа на ратну пропаганду из деведесетих.
„Оваква ситуација је као дежа ви. Као да гледам наше телевизије 1991. и 1992. године, када је владала ратна хистерија. Матрица је скоро иста, само су променили географске координате, ово је исто као онда кад смо слушали. То је била наша свакодневница и свуда се истицало како одавде војска иде не само да ослобађа крајеве у којима је већинско српско становништво него да ’оне друге научи памети денацификује’, да им тако ’покаже’ како живи слободарски и демократски народ”, истакао је он.
Новинарка портала „Раскрикавање“ Милица Љубичић представила је резултате истраживања које је обухватило анализу више од 4.000 текстова објављених у пет дневних новина у Србији – Информеру, Српском телеграфу, Вечерњим новостима, Блицу и Данасу – током првих шест месеци рата у Украјини. Како је казала, уочљив је био доминантан руски наратив и негативан однос према западу, ЕУ и САД. Дошло се до закључка да су све новине биле окренуте некој страни у рату.
Како је објаснила чак 40 посто анализираних текстова, 1.600, било је острашћено према некој од зараћених страна. Више од 800 текстова било је позитивно према Русији, док је приближно исти број текстова имао негативну интонацију према Западу, пре свега према НАТО-у, САД и ЕУ.
Два медија која предњаче, како је рекла, у позитивном представљању Путина и одлуке да се нападне Украјина, су Вечерње Новости и Информер. Она је подсетила на насловну страну Информера који је на дан почетка рата на насловници објавио да је „Украјина напала Русију“.
Према овом истраживању, око четвртина текстова који су негативно извештавали о руској агресији објављена је у листовима Данас и Блиц. Љубичић је саопштила да је анализа показала да је Српски телеграф, који је позитивно писао о Путину и Русији, како је рат одмицао променио свој наратив и почео негативно да извештава о Путину и Русији.
„Не можемо рећи да су медији исто извештавали, постоји извесна поларизација, али углавном су то били текстови позитивно оријентисани према Русији. То показује да за разлику од Србије, која званично заузима неутралан став према овом рату, медији су се јасно сврстали и стали су на стану Русије“.
„Ако новинар пише да су наши Руси а непријатељи Украјинци онда се он сврстао на једну страну,“ указала је она.
Директор Центра за практичну политику, Драган Поповић, указао је да се јасно види да су у Србији сви медији под контролом власти Александра Вучића, и да су стали на Путинову страну, је ‘подржавају такав модел владања’. А тај модел владања, каже Поповић, значи да власт тежи да оправда, ако већ не сме да глорификује, агресију Путиновог режима на Украјину.
Поповић истиче да треба одвојити Русију и Путинов режим, јер се читаве земље не изједначавају са режимима. Ипак, додаје он, Русија се воли не због Руса већ због благонаклоног гледања на аутократију и негативног става према Западу.
„Није Русија Путинов режим. Ниједна земља није једнака режиму. Марко Никезић је седамдесетих година истакао да ‘наши националисти не воле Русе и Русију толико колико воле и желе аутократију’, јер је Русија одавно симбол аутократске владавине. Зато се воли Русија, као симбол аутократске владавине и то се сада поистоветило,“ рекао је Поповић.
Према оцени Поповића, тема трибине није само велико светско питање, већ је и повод за разговор о положају Србије и стању у српском друштву.
„То нам даје прилику да ово велико светско питање, које ми овде не решавамо, али ова спољнополитичка тема отвара може да нам буде повод да отворимо наше унутрашње питање. Како се поставимо према аутократском режиму у Русији који је до сада газио своје грађане а сада је кренуо да гази и оне около. Какву Србију ми желимо, које су то вредности, да ли је аутократија оно што ми хоћемо, да ли је та чврста рука највише докле можемо да добацимо,“ истиче Поповић.
Према његовим речима, српско друштво може више да уради и треба да разговорима о сукобу у Украјини отвори бројна питања.
„На којим вредностима, темељима желимо да саградимо нашу земљу, то је наша тема. Ово је поларизујуће питање и људи упадају у ватру кад се о томе прича. Ово треба да нам помогне да отворено разговарамо шта ми желимо за нашу земљу,“ закључио је Поповић.
Народни посланик и председник Покрета слободних грађана, Павле Грбовић, упозорио је да Србија на одређени начин трпи због става према руској агресији на Украјину.
„Нема потребе да говоримо апстрактно. Све наше делегације које путују у Брисел или било где у иностранство су стављене, тик уз руску делегацију, међу најнеомиљеније. Ми јесмо држава под неким неформалним дипломатским санкцијама. Чињеница је да нико више у свету нема ни промил разумевања за нашу нејасну позицију по питању санкција Русији и руске агресије на Украјину,“ рекао је Грбовић.
Он је оценио да је проруска пропаганда Србији нераскидиво повезана са антизападном.
„Ја мислим да људи у Србији не воле толико Путина колико мрзе запад, пре свега САД и да је Путин последица медијске пропаганде и као неко ко је једини способан да се одупре страшном Западу, да се са њим обрачуна и да га победи. Проблем је што у то верују не само неки грађани који су жртве те пропаганде, већ и они који се представљају као алтернатива овом режиму и то је проблематично,“ казао је Грбовић.
Он је оценио да руска пропаганда у Србији увек наилази на плодно тло зато што нуди оправдања за све што у многим аспектима није постигнуто, те је спутава на путу европских интеграција и развоја.
„Прорурска и антизападна пропаганда су увек подржавали Србију у сваком нашем поразу и неспособност да се прилагодимо временском, географском, политичком и сваком другом контексту у коме смо требали да будемо. Подржавали су нашу неспособност да уредимо земљу на начин како су то учиниле земље западне Европе. Они су нама увек уместо тешких решења, што подразумева одрицање, болна признања, дуготрајан рад и неизвесне исходе, нудили нам лака оправдања која су овде чак издигнута на ниво моралне вертикале и принципа због чега ми у нечему нисмо успели,“ рекао је Грбовић.
Стога, сматра он, пред Србијом је историјски тренутак у коме треба да се определи, не да бира Русија или запад, већ да ли ће кренути на пут демократије, слободе медија, људских права, бољег животног стандарда, што постоји у ЕУ и САД, али не у Русији.
Са трибине је поручено да се до промена поводом ових питања може доћи подршком и оснаживањем оних појединаца и групација које деле исте вредности, али и отвореним дискусијама са грађанима којима ће се указати колико је за демократију у Србији погубна проруска ратна пропаганда и сврставање на страну агресора.
Анализирајући колико је могуће да се данас након 20 година глорификације Путина сада окрене прича и поништи оно у шта је народ до сада убеђиван, на трибини је указано да је потребно јасно указивати на наратив који граде медији и едуковати грађане да медијским садржајима приступају критички.
Грубачки је подсетио да Нови Оптимизам организује овакав скуп јер се као организација, која постоји више од 18 година, залаже за отворено друштво, промовише антинационализам и антимилитаризам, и подржава прозападне демократске вредности.
„Због тога смо решили да направимо серију оваквих трибина током којих ћемо отворено разговарати“, поручио је Грубачки.
