Предности органске пољопривреде, као и исхране базиране на производима из овог типа производње, по животну средину и здравље људи познати су широј јавности. Са друге стране, свест о томе како произвести органске производе и доћи до њих на тржишту није на истом нивоу.
У Србији, према последњим расположивим подацима Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде из 2023. године, површине под органском производњом заузимају тек 0,85 одсто у односу на коришћено пољопривредно земљиште, а податак о проценту расположивости домаћих органских производа на тржишту Србије не постоји.
Ивана Симић, генерална секретарка „Сербиа Органица“, прецизира да површине под органском производњом укључују и површине у прелазном периоду, такозваном периоду конверзије, које чине удео већи од трећине. Производи који су произведени током овог периода, како објашњава, нису органски и произвођач их не сме означити ознаком коју је је прописало Министарство пољопривреде, већ статус органских добијају тек након истека периода конверзије.
Према њеним речима, највећи проценат органске производње је у воћарству (33,4 одсто), а следи производња житарица са 30,5 одсто, док остале биљне производње чине далеко мањи удео.
Упркос томе што органска производња заузима мање од једног процента пољопривредног земљишта, Србија бележи вишегодишњи континуирани раст у овој области.
По заступљености површина под органском производњом, у Србији предњачи регион Шумадије и Западне Србије са 37,2 одсто, а затим следе региони Војводине са 31,8 и Јужне и Источне Србије са 30,7 одсто. Симић за портал Н1 каже да Шумадија и западна, као и јужна и источна Србија, имају потенцијал за знатно веће развијање органске прозводње.
„Органска производња бележи стабилну стопу раста у претходној деценији, током које су се површине под органском производњом увећале за скоро 300 процената. Такође, и органска сточарска производња је у последњој деценији забележила велики раст“, каже Симић додајући да ћемо тек видети шта ће показати подаци из 2024, а нарочито из 2025, јер, како истиче, по неким прелиминарним сазнањима, очекује се известан пад површина укључених у органску производњу.
Где завршавају домаћи производи из органске производње?
О томе колико органских производа из домаће производње завршава на српском тржишту, према речима Симић – не постоји податак, али је, како истиче, наша органска прозводња генерално окренута ка извозним тржиштима.
„Нека груба процена је да око 95 одсто укупних количина органских производа завршава управо на страним тржиштима. Већ годинама уназад убедљиво највише извозимо у Немачку. Поред ње ту су и САД, Холандија, Француска, Аустрија, Италија“, прецизира она.
Додаје да је све до 2022. године, вредност извезених органских производа бележио изузетан тренд раста, а да је у периоду од 2012. до 2022. проценат раста износио више од 1.700 одсто.
„Године 2012. смо извезли у вредности од само 3,74 милиона евра, док је у 2022. та вредност изнела рекордних 68,5 милиона евра. Међутим, у наредне две године, 2023. и 2024, долази до пада вредности извоза до 50 милиона, што представља смањење за 27 одсто у односу на рекордну 2022. годину“, објашњава генерална секретарка „Сербиа Органика“.
Државни подстицаји кључни за развој органске производње
Међу највећим проблемима са којима се суочавају произвођачи су повећани трошкови у органској производњи, као и пласман, због чега су за опстанак органске производње државни подстицаји неопходни.
Када су у питању трошкови производње, Симић наводи да то укључује трошак сертификације, мање приносе који производе многоструко увећану цену органских производа на малопродајном тржишту, скупа биолошка средства за заштиту биља, али неретко и недостатак тржишта за њихов крајњи пласман.
„Из тих разлога су подстицаји креирани пажљиво и одговарајуће (за подстицање не само површина односно грла животиња) већ и подстицаји којима би се надокнадио бар део неопходних трошкова за сертификацију, али и најважније – који би се благовремено исплаћивали (најкасније у трећем евентуално четвртом кварталу текуће године), за органске призвођаче и опстанак органске производње неопходни. До ове године органски произвођачи су могли рачунати на подстицаје у органској биљној производњи који су износили 63.000 динара по хектару, што је 250 одсто више у односу на конвенционалну производњу, док су у органској сточарској производњи, као и за премије за млеко, ти подстицаји били увећани за 40 одсто у односу на подстицаје у конвенционалној сточарској производњи. Ти износи су јако добри, али је благовремена исплата подстицаја од изузетног значаја за органске произвођаче“, објашњава она.
Саговорница портала Н1 истиче и да за сада нема информација за 2025 годину, да ли ће се нешто изменити у износима, јер јавни позив за подстицаје за органску, како биљну, тако и сточарску производњу, још није расписан.
Како са конвенционалне производње прећи на органску?
Оно што је још једна отежавајућа околност за бављење органском производњом, јесте и период који је потребан да би се пољопривредници са конвенционалне пребацили на овај тип производње.
Укључивање у органску производњу започиње закључењем уговора са неком од овлашћених контролних организација, након чега почиње да тече прелазни период односно период конверзије који траје у зависности од времена када је обављана сетва, односно берба.
„У случају једногодишњих биљних врста, то је најмање две године пре сетве, у случају пашњака и вишегодишњег крмног биља, најмање две године пре коришћења као хране за животиње из органске производње, а у случају вишегодишњих биљних врста, које нису крмно биље, најмање три године пре прве бербе органских производа“, наводи Симић.
Појашњава да је од датума укључења у сертификовану органску производњу произвођач дужан да се придржава свих прописаних правила, и подлеже контролама и сертификацији од стране овлашћене контролне организације са којом има склопљен уговор.
За све то време, објашњава Симић, произвођач не сме да означи своје производе као органске, јер производи који су произведени током периода конверзије нису органски.
Схуттерстоцк / Раул Мелладо Ортиз
И.В Н1
