„До краја подржавам академску заједницу, јер је она показала највише срца пратећи ову грађанско-студентску побуну“, каже за Данас Бетмен са протеста – домаћи „суперхерој“ кога смо виђали на бројним студентским акцијама.
Бетмена смо приметили током другог дана блокаде академске заједнице, која испред зграде Владе Србије, на углу улица Кнеза Милоша и Немањине, протестује против урушавања Универзитета.
Такозвани “Факултет на раскрсници”, са постављеним штандовима факултета и студентских зборова, окупља људе свих генерација – од студената и професора, до уметника и других професија – и сада већ даноноћно блокира саобраћај, толико да тек понеки бициклиста или возило хитне помоћи може да прође.
Они остају тамо док се захтеви не испуне.
А зашто је Бетмен на протестима?
„Зато што су Бетменови родитељи просветни радници, наставници у гимназији у Јагодини и део академске заједнице, која је сурово пропатила због ове побуне – која је сада већ општенародна, а не само студентска“, одговара наш саговорник у костиму ДЦ јунака из стрипова и филмова. Истиче да га тренутна атмосфера енергијом подсећа на ону током блокаде РТС-а.
„Сад се овде већ сви знамо, зборови су овде и то је оно што ме додатно привлачи да будем присутан“, каже Бетмен са протеста и додаје да трајање блокаде зависи искључиво од Владе.
„Сви знамо да то не зависи од академске заједнице, већ од Владе Србије. Захтеви су јасни, овде нико није насилан – овде су окупљени академски грађани са жељом да Србија напредује. Битно је да останемо присутни док се захтеви не испуне. Морамо да одбранимо Универзитет који, током историје, није радио само за време светских ратова. Не смемо да дозволимо да не ради у миру“, поручује Бетмен и додаје да су студенти показали моралну етику, те да сви заједно морамо да се изборимо да се на факултете следеће године упишу нове генерације.
„Морамо да одбранимо Универзитет – дођите сви!“, позвао је Бетмен, који је, истичући значај културе и академске заједнице, парафразирао Черчила. Наиме, када је Хитлер кренуо на Британију, Винстон Черчил је окупио министре да осмисле како да прикупе средства за одбрану земље. Један од министара предложио је да се средства за културу преусмере у ратни буџет, на шта га је Черчил упитао: „А шта ћемо онда да бранимо?“
„Винстон Черчил је у налету нациста давао највише за културу, и зато је био мудар човек. Култура је део идентитета. Чак и Америка влада светом преко филмова – а то је култура. Ми имамо толико снажну културу да је безобразлук не бавити се њоме. Нушић, Стерија, Свети Сава – сви се окрећу у гробу…“, примећује Бетмен, бранећи академску заједницу.
Битно је да људи буду испред Владе цео дан и целу ноћ до испуњења захтева
Подсетимо, захтеви академске заједнице укључују: расформирање радне групе за израду новог Закона о високом образовању и отварање јавне, инклузивне расправе; укидање незаконитих измена Уредбе о стандардима рада универзитета и санирање њихових последица; као и усвајање буџетских квота за упис на факултете – најкасније до краја јуна.
Професор Владимир Михић са Филозофског факултета у Новом Саду дошао је у Београд како би подржао иницијативу „побуњеног Универзитета“, првенствено: укидање Уредбе, расписивање конкурса и све оно што је потребно како би се студенти заштитили за наредну школску годину.
„Надам се да ћемо бити овде док се ове ствари не реше – тачније, док Влада не врати Универзитет људима који у њему раде, и студентима – јер га је у овом тренутку практично отела“, сматра Михић.
Упитан како сагледава тренутни друштвено-политички моменат у Србији и има ли наду да ће бити боље, Михић – који предаје „Политичку психологију“ – упућује на основне појмове из области психологије ауторитарних и тоталитарних друштава:
„Ово је терминална фаза једног ауторитарно-тоталитарног режима. Све што се дешава – колико год деловало да је режим снажан – заправо показује да је на стакленим ногама. Када режим прибегне сили против сопственог народа, то значи да више нема ниједан други механизам. Сигуран сам да је ово незаустављиво. Питање је само да ли ће проћи неколико месеци или нешто више, али свакако смо на добром путу да се решимо овог режима и система, и да започнемо нешто ново „- каже Михић.
О бројности и атмосфери протеста додаје да је у питању целодневна и вишедневна блокада – што значи да није неопходно да испред Владе у сваком тренутку буде хиљаде људи.
„Ово је маратон, а не спринт. Није протест од два сата да се сви одједном скупимо – битно је да људи буду овде цео дан и целу ноћ. Наше искуство из Новог Сада показује да је ноћ увек мало критичнија. Мислим да је ово прави начин да се нешто постигне. Борба мора да се радикализује, и лично бих волео да смо и радикалније блокирали Владу – али, за почетак, и ово је довољно“, истиче новосадски професор.
Професор Оливер Тошковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, на коментар да на блокадама влада лепа атмосфера, каже да то може звучати контрадикторно:
„Иако овде заиста влада добра енергија, разлог због којег смо испред Владе је веома тужан – а то је да нам прети урушавање Универзитета од стране Владе која би требало да га негује. Имамо образовни систем који је успео да широко описмени становништво после Другог светског рата, а сада власт покушава да га уруши. Борећи се против ове власти, имам осећај као да се борим против непријатеља. Парафразираћу Мајора Гавриловића – Власт је избрисала Универзитете из бројног стања – зарад сопствене користи, бахатости и похлепе. Иако више немамо за шта да се бринемо јер немамо плате, сада нам прете новим законским решењима која ће додатно урушити Универзитет,“ указује Тошковић.
Професор појашњава да нова законска решења показују јасну тенденцију да се све пребаци у приватне руке – што аутоматски значи да многи грађани ускоро неће моћи да школују своју децу.
„Око 90 одсто људи са списка у радној групи нема никакве везе са Универзитетом. Реч је о потписницима и подржаваоцима власти који су претходних година жестоко нападали Универзитет – а сада нам пишу закон“, истиче Тошковић и додаје да предложена Уредба обесмишљава постојање Универзитета као таквог.
Специфичност Универзитета у односу на основно и средње образовање, каже, јесте у томе што се на Универзитету подједнако бави и науком и наставом, али да је сада, преко ноћи, противуставно, измишљено да треба да се баве само 12 одсто.
„То су урадили да би се осветили и смањили плате. Због те одлуке не трпе само професори, већ цело друштво“, упозорава Тошковић.
„Београдски универзитет се налази међу 2 одсто најбољих универзитета на свету, по свим релевантним листама. Ако ова уредба остане на снази, нећемо моћи да учествујемо у научним пројектима – међународним или државним. Тиме ће статус Београдског универзитета бити уништен преко ноћи“, закључује професор.
Још једна тема која забрињава и професоре и студенте – али и ширу јавност – јесте питање пријемних испита.
„Пријемног испита нема због Министарства просвете, и то је адреса на коју треба да се обрате родитељи матураната и матуранткиња. Факултети желе пријемни, спремни смо да га организујемо сутра – али министарство не дозвољава упис јер нам не даје чувене квоте, односно број буџетских места које држава финансира. Ако држава одбија да финансира Универзитет, то буквално значи да одбија да финансира школство у овој држави“, каже Тошковић и додаје: „Зато цео дан понављам Доситејеву изјаву: ‘Најопаснији су људи који спречавају просвећење и образовање једног народа. Такви, да могу – сунце би угасили.’“
Foto: U. M.
Уна Милетић Данас
