„Do kraja podržavam akademsku zajednicu, jer je ona pokazala najviše srca prateći ovu građansko-studentsku pobunu“, kaže za Danas Betmen sa protesta – domaći „superheroj“ koga smo viđali na brojnim studentskim akcijama.
Betmena smo primetili tokom drugog dana blokade akademske zajednice, koja ispred zgrade Vlade Srbije, na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, protestuje protiv urušavanja Univerziteta.
Takozvani “Fakultet na raskrsnici”, sa postavljenim štandovima fakulteta i studentskih zborova, okuplja ljude svih generacija – od studenata i profesora, do umetnika i drugih profesija – i sada već danonoćno blokira saobraćaj, toliko da tek poneki biciklista ili vozilo hitne pomoći može da prođe.
Oni ostaju tamo dok se zahtevi ne ispune.
A zašto je Betmen na protestima?
„Zato što su Betmenovi roditelji prosvetni radnici, nastavnici u gimnaziji u Jagodini i deo akademske zajednice, koja je surovo propatila zbog ove pobune – koja je sada već opštenarodna, a ne samo studentska“, odgovara naš sagovornik u kostimu DC junaka iz stripova i filmova. Ističe da ga trenutna atmosfera energijom podseća na onu tokom blokade RTS-a.
„Sad se ovde već svi znamo, zborovi su ovde i to je ono što me dodatno privlači da budem prisutan“, kaže Betmen sa protesta i dodaje da trajanje blokade zavisi isključivo od Vlade.
„Svi znamo da to ne zavisi od akademske zajednice, već od Vlade Srbije. Zahtevi su jasni, ovde niko nije nasilan – ovde su okupljeni akademski građani sa željom da Srbija napreduje. Bitno je da ostanemo prisutni dok se zahtevi ne ispune. Moramo da odbranimo Univerzitet koji, tokom istorije, nije radio samo za vreme svetskih ratova. Ne smemo da dozvolimo da ne radi u miru“, poručuje Betmen i dodaje da su studenti pokazali moralnu etiku, te da svi zajedno moramo da se izborimo da se na fakultete sledeće godine upišu nove generacije.
„Moramo da odbranimo Univerzitet – dođite svi!“, pozvao je Betmen, koji je, ističući značaj kulture i akademske zajednice, parafrazirao Čerčila. Naime, kada je Hitler krenuo na Britaniju, Vinston Čerčil je okupio ministre da osmisle kako da prikupe sredstva za odbranu zemlje. Jedan od ministara predložio je da se sredstva za kulturu preusmere u ratni budžet, na šta ga je Čerčil upitao: „A šta ćemo onda da branimo?“
„Vinston Čerčil je u naletu nacista davao najviše za kulturu, i zato je bio mudar čovek. Kultura je deo identiteta. Čak i Amerika vlada svetom preko filmova – a to je kultura. Mi imamo toliko snažnu kulturu da je bezobrazluk ne baviti se njome. Nušić, Sterija, Sveti Sava – svi se okreću u grobu…“, primećuje Betmen, braneći akademsku zajednicu.
Bitno je da ljudi budu ispred Vlade ceo dan i celu noć do ispunjenja zahteva
Podsetimo, zahtevi akademske zajednice uključuju: rasformiranje radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju i otvaranje javne, inkluzivne rasprave; ukidanje nezakonitih izmena Uredbe o standardima rada univerziteta i saniranje njihovih posledica; kao i usvajanje budžetskih kvota za upis na fakultete – najkasnije do kraja juna.
Profesor Vladimir Mihić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu došao je u Beograd kako bi podržao inicijativu „pobunjenog Univerziteta“, prvenstveno: ukidanje Uredbe, raspisivanje konkursa i sve ono što je potrebno kako bi se studenti zaštitili za narednu školsku godinu.
„Nadam se da ćemo biti ovde dok se ove stvari ne reše – tačnije, dok Vlada ne vrati Univerzitet ljudima koji u njemu rade, i studentima – jer ga je u ovom trenutku praktično otela“, smatra Mihić.
Upitan kako sagledava trenutni društveno-politički momenat u Srbiji i ima li nadu da će biti bolje, Mihić – koji predaje „Političku psihologiju“ – upućuje na osnovne pojmove iz oblasti psihologije autoritarnih i totalitarnih društava:
„Ovo je terminalna faza jednog autoritarno-totalitarnog režima. Sve što se dešava – koliko god delovalo da je režim snažan – zapravo pokazuje da je na staklenim nogama. Kada režim pribegne sili protiv sopstvenog naroda, to znači da više nema nijedan drugi mehanizam. Siguran sam da je ovo nezaustavljivo. Pitanje je samo da li će proći nekoliko meseci ili nešto više, ali svakako smo na dobrom putu da se rešimo ovog režima i sistema, i da započnemo nešto novo „- kaže Mihić.
O brojnosti i atmosferi protesta dodaje da je u pitanju celodnevna i višednevna blokada – što znači da nije neophodno da ispred Vlade u svakom trenutku bude hiljade ljudi.
„Ovo je maraton, a ne sprint. Nije protest od dva sata da se svi odjednom skupimo – bitno je da ljudi budu ovde ceo dan i celu noć. Naše iskustvo iz Novog Sada pokazuje da je noć uvek malo kritičnija. Mislim da je ovo pravi način da se nešto postigne. Borba mora da se radikalizuje, i lično bih voleo da smo i radikalnije blokirali Vladu – ali, za početak, i ovo je dovoljno“, ističe novosadski profesor.
Profesor Oliver Tošković sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na komentar da na blokadama vlada lepa atmosfera, kaže da to može zvučati kontradiktorno:
„Iako ovde zaista vlada dobra energija, razlog zbog kojeg smo ispred Vlade je veoma tužan – a to je da nam preti urušavanje Univerziteta od strane Vlade koja bi trebalo da ga neguje. Imamo obrazovni sistem koji je uspeo da široko opismeni stanovništvo posle Drugog svetskog rata, a sada vlast pokušava da ga uruši. Boreći se protiv ove vlasti, imam osećaj kao da se borim protiv neprijatelja. Parafraziraću Majora Gavrilovića – Vlast je izbrisala Univerzitete iz brojnog stanja – zarad sopstvene koristi, bahatosti i pohlepe. Iako više nemamo za šta da se brinemo jer nemamo plate, sada nam prete novim zakonskim rešenjima koja će dodatno urušiti Univerzitet,“ ukazuje Tošković.
Profesor pojašnjava da nova zakonska rešenja pokazuju jasnu tendenciju da se sve prebaci u privatne ruke – što automatski znači da mnogi građani uskoro neće moći da školuju svoju decu.
„Oko 90 odsto ljudi sa spiska u radnoj grupi nema nikakve veze sa Univerzitetom. Reč je o potpisnicima i podržavaocima vlasti koji su prethodnih godina žestoko napadali Univerzitet – a sada nam pišu zakon“, ističe Tošković i dodaje da predložena Uredba obesmišljava postojanje Univerziteta kao takvog.
Specifičnost Univerziteta u odnosu na osnovno i srednje obrazovanje, kaže, jeste u tome što se na Univerzitetu podjednako bavi i naukom i nastavom, ali da je sada, preko noći, protivustavno, izmišljeno da treba da se bave samo 12 odsto.
„To su uradili da bi se osvetili i smanjili plate. Zbog te odluke ne trpe samo profesori, već celo društvo“, upozorava Tošković.
„Beogradski univerzitet se nalazi među 2 odsto najboljih univerziteta na svetu, po svim relevantnim listama. Ako ova uredba ostane na snazi, nećemo moći da učestvujemo u naučnim projektima – međunarodnim ili državnim. Time će status Beogradskog univerziteta biti uništen preko noći“, zaključuje profesor.
Još jedna tema koja zabrinjava i profesore i studente – ali i širu javnost – jeste pitanje prijemnih ispita.
„Prijemnog ispita nema zbog Ministarstva prosvete, i to je adresa na koju treba da se obrate roditelji maturanata i maturantkinja. Fakulteti žele prijemni, spremni smo da ga organizujemo sutra – ali ministarstvo ne dozvoljava upis jer nam ne daje čuvene kvote, odnosno broj budžetskih mesta koje država finansira. Ako država odbija da finansira Univerzitet, to bukvalno znači da odbija da finansira školstvo u ovoj državi“, kaže Tošković i dodaje: „Zato ceo dan ponavljam Dositejevu izjavu: ‘Najopasniji su ljudi koji sprečavaju prosvećenje i obrazovanje jednog naroda. Takvi, da mogu – sunce bi ugasili.’“
Foto: U. M.
Una Miletić Danas
