Едвард Шустер, радник фирме Прим Костолац, четврти дан штрајкује глађу, јер му надлежни не омогућавају да се врати у ЕПС, с обзиром на то да су га пре неколико година из тог предузећа пребацили у друго, иако он то није желео.
„Био сам радник ЕПС-а у Костолцу Теко А од 2000. године, да би ме 2005. године избацили из предузећа због вишка радника. Исто то су урадили и са 50 мојих колега. У истом том периоду је избачено шест костолачких предузећа која су била у саставу ЕПС-а. Све те године сам наставио да радим на истом радном месту, али са решењем друге фирме Прим Костолац, која има скоро 50 одсто мању плату него радници ЕПС-а. Покушавам 18 година да се вратим у ЕПС, али ми надлежни говоре да на то немам право, зато што сам радник издвојеног предузећа где су ме пребацили као вишак радне снаге“, каже за Н1 Едвард Шустер, радник фирме Прим Костолац.
Додаје и да годинама испуњава све радне обавезе које се од њега траже и да нема пропуста у раду.
„Све ове године обучавам младе који долазе у моју службу да би они после годину или две прешли у ЕПС, а ја као радник Прима немам право на то. То је кршење Устава Србије и Закона о раду. Зато сам се одлучио да штрајкујем глађу, јер надлежни не одговарају на моје захтеве. Више пута сам покушао да се вратим у ЕПС из предузећа у које су ме они пребацили, иако то нисам желео, али сам наилазио на затворена врата. Четврти дан штрајкујем глађу и нећу да одустанем од свог захтева, иако сам лошег здравственог стања. Иамо сам три операције на срцу, проблем са штитном жлездом и свестан сам да овим потезом нарушавам своје здравље, али не желим да као радник будем оштећен за оно што ми као раднику по Закону припада. Надлежни су ме позвали на састанак, али ништа није договрено, јер кажу да не може да се обави прелазак из издвојених предузећа у ЕПС, док остале фирме, као што је рецимо Про Тент, то омогућавају радницима. Нека ми неко објасни како за једне раднике то може, а за друге не“, наводи Шустер.
Edvard Šuster radnik firme Prim Kostolac Foto:N1
