Данас се навршава тачно шест месеци откако су у Београду, на мирном протесту, током комеморативног скупа 15. марта, грађани били мете акустичног удара. Овај случај истражује Прво основно јавно тужилаштво у Београду које је пре две недеље редакцији портала Нова саопштило да је и даље у току прикупљање исказа грађана који тврде да су овом приликом оштећени, након којих ће донети одлуку о даљем поступању. Са друге стране, поједини стручњаци сматрају да су досад прикупљена обавештења од грађана довољна да тужилаштво наложи даље утврђивање о ком се уређају ради, ко га је активирао, набавио и наложио његову употребу ка мирним демонстрантима.
Ни пола године откако су се тог 15. марта, на једном од највећих скупова одржаних икада у Београду, грађани Србије нашли на удару акустичног уређаја, нисмо ни корак ближи истини о томе шта се кобне вечери догодилона улицама главног града. Оно што је извесно, а што се може закључити из видео снимака са лица места и сведочења оних који су се те вечери нашли напотезу од Теразија до Славије, јесте да су грађани стајали у тишини када су у једном тренутку осетили невидљиви удар нечега са чим се раније нису сусретали. Уследио је и стампедо, у ком је више особа повређено.
Koju ste tehnologiju koristili i sta je bio cilj ove intervencije?
Pustite ton naglas i odgledajte do kraja.
Ovo je strasno‼️ pic.twitter.com/pMUtz3kvB2— Alef Pendule (@alef_pendule) March 15, 2025
Уследило је и негирање врха Министарства унутрашањих послова чији је први човек Ивица Дачић тврдио да МУП такве уређаје не поседује. Када је портал Нова.рс објавио фотографију на којој се види џип „жандармерије“ паркиран поред Скупштине Србије са нечим необичним на хауби, Дачић је признао да ипак поседују уређај ЛРАД, а затим организовао конференцију за медије само за одабране новинаре, на којој је демонстрирао употребу ЛРАД-а тврдећи да је реч о мало јачем мегафону. А онда је обнародовано и да МУП поседује 16 таквих уређаја, да је сумњива њихова куповина, а затим и да намеравају да их продају. Дачић је о „звучном топу“ слагао чак четири пута, објавио је портал Нова.рс у ранијој анализи, а његову употребу су негирале и друге српске безбедносне службе.
Упркос томе што су предистражне радње београдског Првог основног јавног тужилаштва и даље биле у току, такорећи на самом почетку, цео политички врх у Србији је тврдио да употребе звучног оружја није било, а како би те тезе поткрепили, поверење су поклонили Руској федералној служби безбедности која је у прилично чудном саопштењу закључила да у Београду није био коришћен звучни топ.
Паралелно са тим, огласиле су се и друге организације којима је ова тема блиска, па је тако међународна организација „Еарсхот“ која се бави документовањем звучног оружја направила своју анализу на основу сведочења бројних грађана, а оснивач и главни истраживач Еарсхота Лоренс Абу Хамдан потврдио је да су грађани били мета некаквог напада.
Listen here to the reconstructed sound of the sonic attack on protesters in Belgrade, Serbia on 15 March 2025. Earshot was able to produce this reconstruction through 15 in-depth earwitness interviews and through an analysis of over 3,000 written testimonies. Witnesses… pic.twitter.com/ON7zOBqJW8
— earshot.ngo (@earshot_ngo) June 18, 2025
Страни експрерти су реконтруисали „машински“ звук, који је, како су сведоци и жртве описали, пролазио кроз тело и изазвао озбиљне физичке и психичке последице код хиљада грађана.
Evo još jednog ugla "kakav zvučni top, ništa nije bilo" momenta. pic.twitter.com/a1YNcSzUx8
— Biljana Lukić (@BiljanaLuki) March 16, 2025
Сам предмет „звучни топ“ је накратко био и у Јавном тужилаштву за организовани криминал, због поднетих пријава за тероризам, али је након нешто више од месец дана, враћен у Прво београдско тужилаштво на даљи рад. Уз то, Европски суд за људска права у Страбуру изрекао је држави Србији привремену меру забране употребе сваке врсте таквог уређаја и наложила да домаћи правосудни органи истраже овај случај.
„Већ је довољно исказа, стручњаци би могли да утврде које средство је коришћено“
Говорећи о истрази „звучног топа“, адвокат и пресдседник Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Александар Оленик, који је иначе део тима који заступа оштећене, казао је недавно за портал Нова.рс да предлаже тужилаштву да оде корак даље и наложи вештачење механизама настанка повреде код ових људи.
“ Већ је довољно оштећених дало исказ да би стручњаци могли да утврде које средство је коришћено и нема потребе да се чекају искази осталих оштећених да би се такво вештачење наложило. Има доста људи који су поднели кривичне пријаве и чекање да свако од њих да исказ би успорило истрагу. На основу вештачења би стручњаци могли да утврде које средство је било коришћено и да потом провере да ли је и када увезено у Србију и ко га је увезао. Ако не буде таквих сазнања, наши органи могу да провере директно код произвођача, коме су продали тај уређај. То је исти поступа као када се утврђује из ког пиштоља је пуцано“, објаснио је Александар Оленик за портал Нова.рс.
УН: „‘Нисмо ми’ није одговор“
Известитељка Уједињених нација Алис Едвардс изјавила је у јуну ове године, одговарајући на питања о нападу звучним топом, да није задовољна поступањем тужилаштва. УН претходно реаговала на захтев више од пола милиона грађана и упутиле питања Влади Србије поводом употребе непознатог звучног оружја. Од државе је одмах стигао одговор у коме није наведено ништа ново од информација од онога што је већ било доступно јавноти и тада је негирана употреба било каквог звучно оружја.
„Ово није важно само за Србију, него и за друге земље. Тражили смо да доставе одговоре и добили смо их – хвала на томе. Негирају да је коришћено. Мој став је да, упркос негирању, морају да објасне шта је изазвало реакцију. Није довољно само рећи „нисмо ми“ – и даље постоје питања, јер знамо да српске власти поседују такво оружје. Мора бити истражено то кретање људи“, рекла је она.
Потресна сведочења
Грађани који су стајали код Југословенско-драмског позоришта, Београђанке и Студентског културног центра (СКЦ), осетили су најтеже последице звучног удара, а невладине организације које су истраживале овај догађај, објавиле су њихова потресна сведочења. Грађани који су се нашли на удару до данас званично неидентификованог таласа описивали су звук, психичка и физичка искуства осим звука, његове последице, као и последице стампеда који је уследио.
„Невезано за стампедо, у тренутку када сам била на земљи деловало је као да се дешава апокалипса, ја сам била тотално дезоријентисана, у секунди ми се све замутило, покушавала сам три пута да устанем са земље како бих се склонила са улице али нисам успевала физички и константно сам се саплитала. У питању је ужасан страх и паника, заиста је деловало као да ћемо сви умрети сваког тренутка. Када је звук престао повратила ми се оријентација, успела сам да устанем али сам се цела тресла и нисам могла да се смирим наредних пола сата. Касније, увече, када сам стигла кући, када ме је све стигло, то су били напади плакања и панике, несаница и губитак апетита данас цео дан“, описала је свој утисак.
Неки су имали осећај као да их „багер све гази“.
Они који су стајали код Студентског културног центра (СКЦ) на углу Ресавске улице и Краља Милана описивали су на готово идентичан начин оно што се догодило. Неки су међутим имали и нешто теже последице, некима је позило, неки су изгубили свест.
„По завршетку звука, кренула сам панично да трчим на страну, у страху да је неки ауто. Потом ми је позлило, осећај као да ћу да паднем у несвест. Попила сам воде и почела да се тресем, попут напада панике. Након тога сам се чула са породицом и кренула ка њима, и даље у паници и ужасном осећају. Након тога сам осећала бол у стомаку и мучнину, а од ујутру ме боле уши и глава“, навела је једна грађанка.
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs/Screenshot/X/Biljana Lukić/bia.gov.rs/Logo
Јована Алексић НОва
