Danas se navršava tačno šest meseci otkako su u Beogradu, na mirnom protestu, tokom komemorativnog skupa 15. marta, građani bili mete akustičnog udara. Ovaj slučaj istražuje Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu koje je pre dve nedelje redakciji portala Nova saopštilo da je i dalje u toku prikupljanje iskaza građana koji tvrde da su ovom prilikom oštećeni, nakon kojih će doneti odluku o daljem postupanju. Sa druge strane, pojedini stručnjaci smatraju da su dosad prikupljena obaveštenja od građana dovoljna da tužilaštvo naloži dalje utvrđivanje o kom se uređaju radi, ko ga je aktivirao, nabavio i naložio njegovu upotrebu ka mirnim demonstrantima.
Ni pola godine otkako su se tog 15. marta, na jednom od najvećih skupova održanih ikada u Beogradu, građani Srbije našli na udaru akustičnog uređaja, nismo ni korak bliži istini o tome šta se kobne večeri dogodilona ulicama glavnog grada. Ono što je izvesno, a što se može zaključiti iz video snimaka sa lica mesta i svedočenja onih koji su se te večeri našli napotezu od Terazija do Slavije, jeste da su građani stajali u tišini kada su u jednom trenutku osetili nevidljivi udar nečega sa čim se ranije nisu susretali. Usledio je i stampedo, u kom je više osoba povređeno.
Koju ste tehnologiju koristili i sta je bio cilj ove intervencije?
Pustite ton naglas i odgledajte do kraja.
Ovo je strasno‼️ pic.twitter.com/pMUtz3kvB2— Alef Pendule (@alef_pendule) March 15, 2025
Usledilo je i negiranje vrha Ministarstva unutrašanjih poslova čiji je prvi čovek Ivica Dačić tvrdio da MUP takve uređaje ne poseduje. Kada je portal Nova.rs objavio fotografiju na kojoj se vidi džip „žandarmerije“ parkiran pored Skupštine Srbije sa nečim neobičnim na haubi, Dačić je priznao da ipak poseduju uređaj LRAD, a zatim organizovao konferenciju za medije samo za odabrane novinare, na kojoj je demonstrirao upotrebu LRAD-a tvrdeći da je reč o malo jačem megafonu. A onda je obnarodovano i da MUP poseduje 16 takvih uređaja, da je sumnjiva njihova kupovina, a zatim i da nameravaju da ih prodaju. Dačić je o „zvučnom topu“ slagao čak četiri puta, objavio je portal Nova.rs u ranijoj analizi, a njegovu upotrebu su negirale i druge srpske bezbednosne službe.
Uprkos tome što su predistražne radnje beogradskog Prvog osnovnog javnog tužilaštva i dalje bile u toku, takoreći na samom početku, ceo politički vrh u Srbiji je tvrdio da upotrebe zvučnog oružja nije bilo, a kako bi te teze potkrepili, poverenje su poklonili Ruskoj federalnoj službi bezbednosti koja je u prilično čudnom saopštenju zaključila da u Beogradu nije bio korišćen zvučni top.
Paralelno sa tim, oglasile su se i druge organizacije kojima je ova tema bliska, pa je tako međunarodna organizacija „Earshot“ koja se bavi dokumentovanjem zvučnog oružja napravila svoju analizu na osnovu svedočenja brojnih građana, a osnivač i glavni istraživač Earshota Lorens Abu Hamdan potvrdio je da su građani bili meta nekakvog napada.
Listen here to the reconstructed sound of the sonic attack on protesters in Belgrade, Serbia on 15 March 2025. Earshot was able to produce this reconstruction through 15 in-depth earwitness interviews and through an analysis of over 3,000 written testimonies. Witnesses… pic.twitter.com/ON7zOBqJW8
— earshot.ngo (@earshot_ngo) June 18, 2025
Strani eksprerti su rekontruisali „mašinski“ zvuk, koji je, kako su svedoci i žrtve opisali, prolazio kroz telo i izazvao ozbiljne fizičke i psihičke posledice kod hiljada građana.
Evo još jednog ugla "kakav zvučni top, ništa nije bilo" momenta. pic.twitter.com/a1YNcSzUx8
— Biljana Lukić (@BiljanaLuki) March 16, 2025
Sam predmet „zvučni top“ je nakratko bio i u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, zbog podnetih prijava za terorizam, ali je nakon nešto više od mesec dana, vraćen u Prvo beogradsko tužilaštvo na dalji rad. Uz to, Evropski sud za ljudska prava u Straburu izrekao je državi Srbiji privremenu meru zabrane upotrebe svake vrste takvog uređaja i naložila da domaći pravosudni organi istraže ovaj slučaj.
„Već je dovoljno iskaza, stručnjaci bi mogli da utvrde koje sredstvo je korišćeno“
Govoreći o istrazi „zvučnog topa“, advokat i presdsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik, koji je inače deo tima koji zastupa oštećene, kazao je nedavno za portal Nova.rs da predlaže tužilaštvu da ode korak dalje i naloži veštačenje mehanizama nastanka povrede kod ovih ljudi.
“ Već je dovoljno oštećenih dalo iskaz da bi stručnjaci mogli da utvrde koje sredstvo je korišćeno i nema potrebe da se čekaju iskazi ostalih oštećenih da bi se takvo veštačenje naložilo. Ima dosta ljudi koji su podneli krivične prijave i čekanje da svako od njih da iskaz bi usporilo istragu. Na osnovu veštačenja bi stručnjaci mogli da utvrde koje sredstvo je bilo korišćeno i da potom provere da li je i kada uvezeno u Srbiju i ko ga je uvezao. Ako ne bude takvih saznanja, naši organi mogu da provere direktno kod proizvođača, kome su prodali taj uređaj. To je isti postupa kao kada se utvrđuje iz kog pištolja je pucano“, objasnio je Aleksandar Olenik za portal Nova.rs.
UN: „‘Nismo mi’ nije odgovor“
Izvestiteljka Ujedinjenih nacija Alis Edvards izjavila je u junu ove godine, odgovarajući na pitanja o napadu zvučnim topom, da nije zadovoljna postupanjem tužilaštva. UN prethodno reagovala na zahtev više od pola miliona građana i uputile pitanja Vladi Srbije povodom upotrebe nepoznatog zvučnog oružja. Od države je odmah stigao odgovor u kome nije navedeno ništa novo od informacija od onoga što je već bilo dostupno javnoti i tada je negirana upotreba bilo kakvog zvučno oružja.
„Ovo nije važno samo za Srbiju, nego i za druge zemlje. Tražili smo da dostave odgovore i dobili smo ih – hvala na tome. Negiraju da je korišćeno. Moj stav je da, uprkos negiranju, moraju da objasne šta je izazvalo reakciju. Nije dovoljno samo reći „nismo mi“ – i dalje postoje pitanja, jer znamo da srpske vlasti poseduju takvo oružje. Mora biti istraženo to kretanje ljudi“, rekla je ona.
Potresna svedočenja
Građani koji su stajali kod Jugoslovensko-dramskog pozorišta, Beograđanke i Studentskog kulturnog centra (SKC), osetili su najteže posledice zvučnog udara, a nevladine organizacije koje su istraživale ovaj događaj, objavile su njihova potresna svedočenja. Građani koji su se našli na udaru do danas zvanično neidentifikovanog talasa opisivali su zvuk, psihička i fizička iskustva osim zvuka, njegove posledice, kao i posledice stampeda koji je usledio.
„Nevezano za stampedo, u trenutku kada sam bila na zemlji delovalo je kao da se dešava apokalipsa, ja sam bila totalno dezorijentisana, u sekundi mi se sve zamutilo, pokušavala sam tri puta da ustanem sa zemlje kako bih se sklonila sa ulice ali nisam uspevala fizički i konstantno sam se saplitala. U pitanju je užasan strah i panika, zaista je delovalo kao da ćemo svi umreti svakog trenutka. Kada je zvuk prestao povratila mi se orijentacija, uspela sam da ustanem ali sam se cela tresla i nisam mogla da se smirim narednih pola sata. Kasnije, uveče, kada sam stigla kući, kada me je sve stiglo, to su bili napadi plakanja i panike, nesanica i gubitak apetita danas ceo dan“, opisala je svoj utisak.
Neki su imali osećaj kao da ih „bager sve gazi“.
Oni koji su stajali kod Studentskog kulturnog centra (SKC) na uglu Resavske ulice i Kralja Milana opisivali su na gotovo identičan način ono što se dogodilo. Neki su međutim imali i nešto teže posledice, nekima je pozilo, neki su izgubili svest.
„Po završetku zvuka, krenula sam panično da trčim na stranu, u strahu da je neki auto. Potom mi je pozlilo, osećaj kao da ću da padnem u nesvest. Popila sam vode i počela da se tresem, poput napada panike. Nakon toga sam se čula sa porodicom i krenula ka njima, i dalje u panici i užasnom osećaju. Nakon toga sam osećala bol u stomaku i mučninu, a od ujutru me bole uši i glava“, navela je jedna građanka.
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs/Screenshot/X/Biljana Lukić/bia.gov.rs/Logo
Jovana Aleksić NOva
