„Претио ми је убиством, а онда је ушао у моју канцеларију, и ударио песницом испод левог ока, и док сам покушавао да га смирим, ударио ме по други пут“, главни и одговорни уредник Н2 портала
Град у седишту Моравичког округа угостио је данас чланове Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ) када је у просторијама Научно-технолошког парка у Чачку одржан још један састанак СРГ праћен тренингом за унапређење безбедности новинара. И овај састанак је организовала Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) у оквиру пројекта “Систем превенције насиља и заштите новинара” који су подржали Европска комисија кроз Програм подршке независним медијима у Србији и Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије, као и канцеларија Мисије ОЕБС у Србији и Фондација Славко Ћурувија.
Циљ састанака СРГ јесте да окупи медијске раднике и раднице који доживљавају претње и насиље у локалној средини и повеже их са одговарајућим контакт тачкама у полицији и тужилаштву како би се унапредила комуникације међу њима, успоставило се прекопотребно поверење и тиме повећала осетљивост институција на случајеве насиља и претњи које спречавају новинаре да квалитетно обављају свој посао у јавном интересу.
На то је подсетио члан СРГ и председник УО АНЕМ-а Веран Матић када је отворио састанак испред бројних новинара чачанских редакција и јавних тужилаца у Вишем јавном тужилаштву у Чачку, Анке Брадић, и у Ужицу, Срђана Божовића, јавних тужилаца Основног јавног тужилаштва у Чачку, Владимира Брковића, и у Ужицу, Владимира Бошковића. Придружили су се и јавни тужиоци у Основном јавном тужилаштву у Горњем Милановцу Јелена Томовић, и у Пожеги Стеван Бошковић и Јелена Кокот, као и контакт тачке у Министарству унутрашњих послова у Чачку и Ужицу Братислав Прелић, Иван Милутиновић, Душан Негојевић и Марко Јашовић.
Састанак СРГ започео је прегледом отворених случајева претњи Стојану Марковићу (Озон Прес) и прогањања Гвоздена Николића (Глас Западне Србије), који су се суочили са застојем у раду Службе за борбу против организованог криминала која није послала тражене извештаје Тужилаштву за високотехнолошки криминал. Матић је у излагању подсетио на претходне покушаје измене Кривичног закона како би се омогућило ефикасније откривање починилаца претњи и напада на новинаре, док је Мирослав Јанковић из ОЕБС-а најавио да ће се следеће године наставити рад СРГ на разматрању могућности измена постојећег кривично-правног оквира како би се омогућила ефикаснија и свеобухватнија заштита безбедности новинара.
Испред новинарских удружења и организација састанку су, поред Верана Матића, присуствовале и Наташа Јовановић (Асоцијација онлајн медија) и Драгана Бјелица (УНС), а из локалних редакција на састанак су дошли бројни медијски радници и раднице: Ненад Нешовић (Н2), Светлана Којановић и Драгана Крнетић (ЦЕМА), Милена Гавриловић и Слободан Вукајловић (Епицентар Прес), Небојша Савић, Ивана Ђурђевић и Тамара Раковић (Таковске новине), Јелена Пенезић (Радио Луна), Марија Вранић и Милош Вуловић (Реч медија), Новка Илић (Радио слободна Европа, Ужице медија) и Виолета Поповић (ГМ Инфо).
Сведочења о преживљеном насиљу почело је излагањем Ненада Нешовића из Н2 у Чачку. Он
је два пута нападнут у самој редакцији која је нешто раније била обијена, а том догађају је претходила претња од особе која га је на крају и напала и претила да ће га убити пиштољем. Ненад већ неко време не иде на посао због страха који осећа, а каже да га нико не би контактирао око ових напада и претњи да то није урадила СРГ. У његовом случају, полиција није реаговала на пријаву обијања редакције, а напад који је два пута пријављен полицији није изазвао реакцију Тужилаштва због мањка сведока. Том приликом га је Владимир Брковић, јавни тужилац из Чачка посаветовао да покрене приватну тужбу и појаснио му детаље случаја. Представници СРГ настојаће у наредном периоду да помогну нападнутом колеги у свим активностима везаним за његову безбедност.
Милена Гавриловић, новинарка Епицентар преса, бави се новинарством већ две деценије, али сада размишља да се повуче из професије. То је последица бројних претњи, напада и излива насиља које је новинарка претрпела током свог радног века. Писали су јој претеће поруке, ломили брисаче усред највеће мећаве, напали су је на протесту са ког је извештавала – случај који се води већ четири године, а сада је враћен на апелацију. Ту не престаје списак повреда безбедности Милене Гавриловић и њених колега, али упркос томе неке судије у Београду ограђују се од напада на медије и говоре како не разумеју зашто им се обраћају.
Драгана Бјелица из УНС-а издвојила је проблеме са којима се суочавају Таковске новине, које су тужене од стране председника локалног одбора СНС, због преношења ставова политичке организације која је у то време имала представнике у локалној скупштини.
Наташа Јовановић из Асоцијације онлајн медија скренула је пажњу на то колико принцип некажњивости обесхрабрује новинаре и како свест о њиховој професији као оној од јавног значаја мањка. Замолила је присутне новинаре да усвоје и пренесу својим колегама потребу да сваки вид угрожавања безбедности пријаве контакт тачкама јер се тако ствара база и преглед случајева које институције не препознају, али новинари и новинарке осећају на својој кожи.
Светлана Којановић из ЦЕМА-е рекла је како се понавља атмосфера од пре четврт века због обележавања одређених новинара и новинарки као страних плаћеника, издајника… Њена ћерка, особа са инвалидитетом, била је предмет таргетирања од стране једног конкретног медија чије име Светлана није навела. „Да тужим приватно“, рекла је она, „по цео дан бих била у судници“, и инистирала да СРГ треба да помогне са проналажењем начина да се и таквим нападима стане на пут.
Она је додала како верује да би младе људе требало обесхрабрити да се баве новинарством, али је Веран Матић одговорио да младе новинаре јесте тешко едуковати за стандарде новинарства које познајемо, али да управо зато АНЕМ организује тренинге за студенте и студенткиње широм Србије. Новинарство је у све тежој ситуацији и неопходно је мењати културу насиља у нашем друштву, нагласио је он.
– Чули смо сведочења „из прве руке“ угрожених новинара, тужилаца и полицајаца, разменили информације и установили да је свима потребно много више знања и информација, посебно о позитивним случајевима из праксе решавања случајева напада на новинаре. Наша Радна група и представници удружења потребно је да буду константно на сваком месту где дође до напада на новинаре како би помогли на најефикаснији начин – и новинарима али и представницима институција“, закључио је Матић.
До сада су слични састанци Сталне радне групе за безбедност новинара одржани у Београду, Панчеву, Суботици, Новом Саду, Новом Пазару и Нишу са циљем упознавања новинара и медијских радника са механизмима заштите који им стоје на располагању. Остале активности АНЕМ-а у оквиру пројекта „Систем превенције насиља и заштите новинара“ подразумевају и рад бесплатне, 24-часовне СОС Сигурне линије (0800 100 115) за пријављивање случајева угрожавања безбедности новинара, информативну интернет страницу и мобилну апликацију
„Безбедни новинари“, заговарање за бољу заштиту новинара кроз ефикаснији рад институција и бољу легислативу, као и тренинге за унапређење безбедности новинара које држи новинар, тренер, уредник и некадашњи директор Центра за истраживачко новинарство Бранко Чечен. Баш један такав тренинг уследио је након закључивања састанка СРГ у Научно-технолошком парку у Чачку.
До сада је око 150 новинара, студената новинарства и представника невладиног сектора обухваћено тренинзима који ће се, као и састанци СРГ, одржавати и наредне године у бројним градовима Србије, у организацији АНЕМ-а у оквиру пројекта „Систем превенције насиља и заштите новинара“, подржаног од стране Европске комисије, Министарства информисања и телекомуникација и Мисије ОЕБС-а.
