Суживот и помагање међу Србима и Бошњацима на Сјеничко-пештерској висоравни пример су добросуседских односа, а у томе предњаче житељи села Гоње у којем цркву заједно граде Бошњаци и Срби.
На падинама Пештерске висоравни након три века ниче црква коју заједно граде муслимани и православци. Осим физичког рада, материјал и новац за изградњу цркве несебично дарују и Бошњаци.
Председник одбора за изградњу цркве, Горан Брајовић, каже за Тањуг да су односи у том мултиетничком селу одувек добри и да би остали требали да следе њихов пример.
Фото:ТАЊУГ/ Александар Нићифоровић
„Ово је јединствен пример и ми смо једино село у широј околини које може да се похвали оваквим односом. Не кажем да су у осталим селима односи лоши, али овако нешто имамо само ми. Доста муслимана је донирало новац за изградњу цркве“, казао је Брајовић.
„Нисмо имали средстава да наставимо радове, па смо са првим радовима почели у пролеће 2022. године и то захваљујући донацији коју је обезбедио председник Србије Александар Вучић и захваљујући тим парама објекат је урађен до овог нивоа. Сви бетонски стубови, темељи, темељне плоче и армирачке радове су радили људи који су муслимани. Можемо се тиме похвалити да су ову нашу грађевину градили Бошњаци и Срби“, прича Горан Брајовић из села Гоње.
Горанов комшија и пријатељ, припадник бошњачке заједнице Рахим Шмрковић, први је притекао да помогне изградњу овог храма.
„То је обавеза нас који овде живимо. Помажу сви, нема везе чија је богомоља и да се гради џамија исто тако би помогли сви остали. Помаже колико ко може, и увек се тако заједнички радило овде код нас. Одазвао се свако, ко је како могао. Неко физички ради, неко донира новац или материјал”, каже Рахим Шмрковић из села Гоње.
У селу Гоње помажу Срби и Бошњаци једни другима у свему, заједно се веселе и тугују.
Православни верници из Гоња на Пештерској висоравни одлазили су до 15 километара удаљене Сјенице како би пресекли славски колач.
Са нестрпљењем очекују завршетак радова на цркви у свом селу, верују да ће се обезбедити новчана средства да се радови окончају пре зиме, због сурових временских услова на Сјеничко-пештерској висоравни.
